Отаџбина

ВАА 1ЕГСК-ЦЕДР011И

Цео ред стубова, који је красио ову страну храма, лежи на подножју сгрме ескарпе, растављен у поједине каменове. Читав дар-мар од капитела, пиједестала. делова високих стубова, огромне плоче, које су везивале колонаду са зидовима храма, све то лежи већ доста дубоко заривено у земл>у и обрасло маховином, силазећи мало по мало у гроб заборавности; јер сигурно се може рећи, да их будући храмови баалбешки неће требати. Лепом једном стазицом и прешав речицу, доспесмо до главног уласка на џлатФорму. Улазак је кроз тунел дугачак на преко 150'", пењући се благо, он изводи на платФорму, испред самог храма сунчевог. Нашег вођу пустили смо били раније, тта за то се сами кроз тунел ус.удисмо. У тунелу је иотпуна помрчина , а оно парче дана, што нам се на изласку тунела, као мали пламичак указиваше, само нам је правац пута показивало. Ми газисмо онако натересумце, глибајући по некаквом блату и спотичући се о каменове, који при пламену Факље никакве сметње посетиоцу не чине. Далеко смо били упали, иначе би се вратили. Неиознат са овим подземним ходником, његово старо порекло и прошлост. његова дужина која ми се чињаше далеко већа , но што је, а највише оно тајанствено проламање шума од наших корака, упливисало је на моју уобразиљу. Чинило ми се да се налазим у некаквом митолошком подземном царству. Храм сунца и колонада јупитеровог храма, иојавише нам се на једаред у свој својој лепоти и колосалности. Са зида, који је још заостао од уласка на узвишену терасу .Тупитеровог храма, до ког се по рампи од рушевина попесмо, имали смо лепу прегледност храма. У северо-заиадном крају, на једној узвишеној тераси, био је некада Јуиитеров храм. Од свега тога данас стоји колонада од 6 стубова, држећи круну с архитравом и корнишом, која им је богато скултивиране коринтске каиителе везивала. Сгубови од сивог мрамора, почивају на