Отаџбина

572

баалбек-цедрови

оредини њеној вероватно је ночивао величанствен кип Јупитеров. Као што нао сад заноси поглед на снежне врхове Либана и заласком сунца позлаћеног неба, тако је некада овај величанствени ваздушни храм обасјан сунцем одозго и плаветнилом небеским са стране , загревао старе народе пијететом према богу, ког су у мислима тражили. Оквир је био савршенији од слике; савршен храм крио је у себи иесавршено божанство у облику човековом, са његовим врлинама и махнама. Но времеиа се мењају, па с њима и људи и њихове идеје. Даиас је наш нојам о божанству савршенији, ми га осећамо у души, али нисмо у стању да га оличимо у делу руку наших са онолико вештине и појезије , како су то стари могли. Лево је од нас храм бога сунца, ког су Арапи, као и сви источни незнабожачки народи, Баалом звали. Отуда је и име вароши Баалбек. Но овај храм постао је доцније од Баалбека. Његова архитектура је из доцнијег периода грчке архитектуре , у коју је умешан раскош и луксуз римски. Храм Баалов постојао је на свом месту далеко раније и од Јупитеровог храма, још у доба Феничанско или можда у мрачно предисторијско доба, о чему ћемо се мало час уверити. Овај храм требао је да обнови ^спомену на Баала. који је у овом периоду храма трансФорми|,ан сигурно у Аполона. Грци и Римљани звали су овај храм Хелијополис, па су то име и вароши надели. Храм је на јужној страни платФорме, на нижој тераси. Зид, којим је храм ограђен, стоји још данас онако, како је пре 18 векова ностојао. Свуда около храма колонада из стубова, са свим подобних оиима, што су на храму Јупитеровом заостали, онако лепи и хармонични, но само за иешто мањи. Једна страна пропилеума (терасе нред уласком у храм) са четири стуба, од којих су унутрашњи каналисани, и круном , коју на својим капетилима носе, даље оквир главног нортала храма и неки ос-