Отаџбина

582

БААЛБЕК-ЦЕДРОВИ

већ развијену културу и расиолагали снагом већом, но пјто су је њихови наследници имали. На овом брежуљку, који треба назвати светим брежуљком; јер ће бити најстарији на ком су се људи молили богу кроз дуге и дуге векове, старе онале храмове замењивали су нови. Сваки од њих оставио је траг у својим каменовима, који су, на жалост, са напретком времена све ситнији. Од најстаријег храма имамо ова три колоса, затим су дошли Феничани са каменовима другог ранга, Јупитеров храм вероватно из грчког доба, кад је Јонија цветала, храм сунца и дворишта у доба Римљана, Константинова базилика, и Саладинова кула са одбранбеним зидом цитаделе. Огромност размера, донекле замењује и накнађује вештина, лене Форме и скултура. Од базилике овамо, опада и величина размера каменова, а тако исто и вештина. Најзад споменик носи н један жиг данахпњег времена .... норушене и оштећене стубове, из којих је модерна раса вадила олово. Овај споменик, ако и даље противстане рушећем дејству времена и суровости и варварству данашњих арапа, даће најгору сведоџбу XIX веку. Данашња отоманска влада поставила је једног чувара рујина, који од сваког носетиоца наплаћује улазак по 1 меџедију, и надзирава да се одкопавања не чине. Но то је још врло далеко од онога, што би требало предузети. Рујине би требало осигуравати од даљег пада и не дозволити, да се кепецка имена данашњих носе•гилаца урезују на глатким каменовима храмова; те да их руже. Откопавања на платФорми била би од највећег интереса по науку, но она су странцима строго забрањена. Са свим са основом, али би сама влада требала што да предузме. На поврншни ругаевина налази се и данас старих новаца. па и ми, нри нашој краткој шетњи, наиђосмо на ситно комађе иризираног стакла.