Отаџбина

БАА.1КЕК-ЦКДР0ВИ

601

Млади аранин са опаљеним лицем, који ни иначе није показивао много срџбе и жестине, одма пристаде, но са његовом браћом Селим је прилично муке имао, док их је за овај план придобио. Док су се ови дипломатски преговори водили, дотле су буџе још ненрестано севале, а ларма је била иросто зтраховита; но метеж се беше зауставио на 30 корака од нашег шатора. Најзад, кад Селим еФендија, са рањеником и њсговом пратњом сиђе с нашег брежуљка, у једну долиницу, крену се цео метеж тим правцем. Селим еФендија са рањеником понео се на један веаики камен. Одатле је рањени изговорио рецептирано :( слово в . За њим је Селим еФендија харангирао гомилу, улучио згодну прилику, да је изгрди, да им у тој разгражљивости њиховој нађе узрок и за нека друга зла вихова домаћа. Кад је већ довољан утисак постигао, знда их позва да се измире међу еобом и да сви слошке у'звикну живио Султан и живио Краљ Милан! Нама паде тежак камен са срца, кад чусмо громке узвике „Алах јонцур и т. д." Мало но мало почеше се издвајати поједине групице х са својим барјачићкма издазити из оградо цедрова, пезајући веселе песме, с којима су нас данас дочекали, као ^а се ништа међутим није ни десило било. И око*2 сата то подне ; под цедровнма све се беше смирило. Цела трестава трајала је добри 2 сата. Селим еФендија, Хак-еФендија, Ражи-беј, његов брат. Иелхем беј и други помирљиви духови данашњег сукоба, точеше се искупљати код краљевог шатора. Сваки је тричао што друго о иоводу сукоба. Неки су говорили ^а су то сељани из два села . неки опет да су сви из зисари, али се две половине јако мрзе, 1га кад су се близу една другој нашле, десило се на несрећу. да из једне ^рупе опали једна пушка ћорФишеком напуњена, те оном