Отаџбина

616

КШИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

куда беше отишао као мрнар. А ја сам добио тешку костобољу, с којом се од тада вучем. Али сам често морао помишљати на оног утопљеника и на његову обућу. ДУШАН ЈЛ. јзОКИЋ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Еепе ЖШе1, боиуешгв <1е8 Ва1капз. Ве 8а1огадие а Ве]дгас1е е1; <1и Бапиће а 1' Ас1па1Јдие — Раг18, НасћеМе & С-1е 1891. м. VIII, стр. 401. Од кад памтим за себе, а Бога ми памтим од Кримскога рата, непрестано сам слушао, како ће источно питање да се реши, сад, одмах, данас, сутра, ту је. Људи су у то брзо решење тако веровали, да Љуба Ненадовић, кажу, није хтео да прави нове панталоне док се не реши источно питање те да види да ли му треба поручити широке димлије или узане кариране чакшире. Али ето прође четрдесет година како се решава источно питање, било је због њега толиких ратова, толико међународних конФеренција и конгреса — па оно још није решено Напротив ето и данас стоји у Европи око 4.000,000 људи наоружано до зуба, једни спрам других, готови да јурну у покољ, каквага још није било на земљи, од како се бележи историја рода људског, и то све — због источног пигања и оно мало Алзас-Лорена . . . А међу тим било је тако много предлога, по којима се бар источно питање могло решити без једне капи крви. Шта га их само ја знам, из наших, српских политичарских кругова. Један од тих политичара, из клуба пок. Мате апотекара на великој пијаци у Веограду, из времена када се политика није бистрила уз баварско пиво, већ уз чашице горке стомаклије, један од оних који још верују , да је српско царство само због неслоге пропало, и да само слога Србина спасава (четири оцила) , решавао је источно питање врло брзо , ево овако: — Треба — вели — само да се састане Европа па да зовне све балканске народе преда се.