Отаџбина
618
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
Тесалија, цела обала* егејског мора, сва острва, и цела мала Азија. Мет 1лећсћеп \уае л\'ј) 1в1 с1и посћ тећг ? — З ито ! — гракнуше Јелини и одоше радосно. — А ми ? А ми? — запишташе некакви ситни гласићи. — Ко сте ви ? Ах, потомци стародревних Пелазга којима је конзул Хан написао граматику? Ви сте једна ужасна разбојничка раса, али из призрења што сте потомци староседелаца Балканског полуострва, ето нека вам остане кршна Арбанија и парче јадранског мора, али да нисам више чула за ваша разбојништва, иначе ви знате мене! А ко сте ви пуше ? Цинцари! Зар сте и ви народ? А камо вам народна књижевност? Какав је то народ који своју азбуку завије у лист купуса, па је поједе магаре? Вама дзц! Одлас'те (ову је реч Европа казала на турском језику, — сиктер! — иолико тек да обележи и Турску судбину). Источно је питање свршено. Тагс1е уетепШше озза! Други један много модернији нредлог за решење источнога питања. чуо сам поред великих чаша мркога 8ра1;епћгаи-а, у политичком клубу Васе учтивог. Он са својом мотивацијом гласи овако : „Овај мозаик народа и народића на Балканском полуострову не може никада постати једна хомогена национална држава. Они се тако много разликују по раси и вери, по историји своје прошлости, они су се тако дуго међу собом крвили, они се међусобно тако мрзе, да ће се и даље клати као жути мрави, макар да су им економни и културни интереси врло блиски, а каднгго идентични. Па не само да се тако мрзе и комбатирају Срби и Бугари, Словени и Грци. Хришћани и Турци, него и у недрима појединих тих народа бесни један чудан партикуларизам, раздире их сталешка, верска, династичка и политичко-партизанска борба тако силно, да скоро свака жупа хоће да је за себе, да у њима не може да се учврсти иикаква државна мисао, чак ни једне, узане, мале чисто народне државе. Ти тако многобројни супротни интереси не даду мира Балкаиском нолуострву ево већ две хиљаде година. Они су тако силни, да ни свсмоћни Рим ни лукава и мудра Византија, ни Бугарски Симеуни, ни српски Дугаани, не могоше од Балканског полуострва направити једну органску целину. Оно кроз све те векове