Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ Зб да духовне колегије бирају свештенике у скупштину, онда би то исто право требало дати и трговачким, судским, проФесорским, лекарским. енжењерским, земљорадничким колегијама, и ми би онда имали не народну, већ сталешку скупштину, Зар има икога-у Србији, који би то желео ? Ја мислим да нема. — Тако исто лепо благодарим на побуди. да Ја постављам свештенике за скупштинаре. Наименовани посланици показали су се као толика сметња правој уставности, да се Ја у опште драговољно одричем права које сам до сад имао, и кад га се одричем за све редове грађанства, зар да га задржим само за свештенике ? — Али ако се Ја толико слажем са г. Ристом Поповићем . опет морам да исправим једну погрешку у његовој мотивацији. Нити су свештеници до сада били једина независна интелигенција у скуиштини, нити је сваки чиновник у политици толико зависан као што се чини г. Ристи. Ако има чиновника који гледају да не укваре са својима претпостављенима, готово сваки свештеник-посланик има по неку живу жељицу да задовољи код овог или оног министра, и задовољење тих жељица чудотворно угиче на г. попино држање и гласање у скупштини. Да сви чиновници не удешавају своје политичко држање једино према својој чиновничкој каријери,' најбољи су доказ садашњи шефови свију политичких партија у Србији. Да Ми није жао овако драгоценог времена , колико нам је још остало да свршимо овако велики посао , дало би се још врло много говорити о силном хемијоком дејству што га имају класице. благо ■ дјејања, механска права и остале личне користи на .солидност политичке независности г. Ристине «једине самосталне интелигенције" у скупштини — али прво немамо каде, а друго Ја сам и онако само хтео да узмем у заштиту чиновништво од неправедног напада. Жели ли још ко да говори ? (Чују се измешани гласови «доста је", «није доста", „довољно", жагор). з*