Отаџбина

Б н грл д ^ ИЈКА СЕ1_0\/1С ИСТОРИЈСКЕ Ц_Р Т Е ПИШЕ ^ЕД. ^ЉИЈАТОВИ-Б II С Е Н К Е 1. Не могу да погледам на румену палату дужда од Млетака, нити на њену велику дворану са златном таваницом, не могу да погледам на мраморни вез и зелена кубета цркве св, Марка, нити да чујем како се јага голубова лепршају између сунца и св. Марка , пуштајући да му танки облачак од витих крила њихових, седи Фасад миловањем прелеће, не могу никад да на све то погледам, а да ми се очи не отму на сенку једиу. не, него на бледу једну звезду, која трептањем својим гаси блесак од мрамора и злата свеколике млетачке госпоштине. Та је бледа звезда К кћи светопочившег кнеза Лазара'\ која као Срикиња, као мати и као кнегиња у отвореној јуначкој борби побеђена, долази да дужду победиоцу, његовој сили и госпоштини, његовим мрачним тамницама које зјаие гладне сужних костију и његовим блиставим ножевима, који осветнички за крвљу жедне, — каже: « није то мој син који је дигао Зету и Арбанију на борбу иротиву ва,с, него сам то ја, кој а сам их иодигла, и која сам их храбрила и водила, да се уиорноборе иротиву силе ваше."' Али осим ове сенке, којој се неправда чини кад се сенком зове, по мраморним палатама и по влажним лагунима од Млетака имају и друге сени , од којих ћема ОТАЦБИНА КЊ. XXIX св. 113 1