Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

43

нистру, не могу вршити то право на корист народу. То исто вреди и за предлог г. Милорада Шапчанина; његово би предлагање било израз лепих жеља, али само онда кад би наша земља била богатија људима самосталним и спремним за посланички задатак. А овако, ако хоћемо заиста да имамо у народном представништву јаку контролу над целокугшом земаљском уиравом, онда морамо желети да се што мање таквих чиновника тамо нађе, какве г. Шапчанин предлаже. —- 0 предлогу г. Стеве Д. Поповића да се права осталих управних чиновника, које он спомену. изравнају са правима ове категорије чиновника, која се у овом члану набраја, могло би се рећи то исто. Чиновницима са тих виших управних места н. пр. секретарима и начелницима одељења по министарствима, треба. дати прилике да долазе у скупштину као владини повереници. А кад би они седели у скупштини као народни иосланици, па би имали вољу и намеру да чине опозицију влади. не само у чисто законским пословима, него и у питањима скупштинске контроле, над управом земаљском у интерпелацијама и питањима поверења или неповерења влади, онда би то доводило често такве чиновнике у сукоб са њиховим дужностима и положајем у државној служби. — 0 лекарима и енжењерима који су у државној служби, и за које говори г. Ранко Тајсић, било је речи и у ужем одбору, да би требало и њима оставити право да могу бити изабрани у скупштину. Али и за њих могли би, у извесној мери, вредити обзири које сам поменуо за остале управне чиновнике. Истина је да би они својим стручиим знањем користили у законодавним скупштинским пословима. Но с друге стране врло важни материјални интереси нашега народа могли би се оштетиги за време док би они у скупштини седели. Према свему овоме ја држим да предложена редакција овога члана треба да остане како је израђена у ужем одбору. Г. д-р Никола Крстић. Ја држим да би судије требало изоставити из политичких агитација. Судија који