Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

4а

право за све, иа и за чиновиике. Али сви ми признајемо у практици да ваља учинити неке изузетке. Тако за војску и полицију ис верујем да би ико желео да се бирају у скупштину. Значи да и од овог правила мора бити изузетака. Само ми се чини да је члан 99-ти предлога незгодно пробрао те изузетке. После полицијских чиновника. ако има још која врста која треба да се искључи, то су за цело судије. Судија има у својим рукама много страшнија средства за политичке агитације него полицијскн чиновници, они решавају о имању и животу. Безусловно дакле треба искључити судије првостепених и апелационог суда, јер они решавају о двлу. Једине судије који се могу иустити у скупштину то су Касационци, јер они не решавају о делу већ о томе да ли су закони примешени како ваља. Они би уједно унели у скупштину и потребно стручно знање. Чини ми се даље да је мало чудновато да пенсионирани срески писар, само за то што је у пензији, може бити члан парламента, докле се у дотичној тачци нико и не сећа чланова Краљ. Академије наука, оних који стоје на врху нашег целокупног умног живота. Ја тражнм да се и они овде изрично помену. ПроФесоре средњих школа ваља изоставити прво из разлога који су овде изнесени, а друго и с тога што сумњам да ће они донети у скупштину ма какво знање које без њих не би у њој било заступљено. У опште ја бих из овога права искључио само оне чиновнике који по своме положају могу да шкоде слободи избора. Г. Гл. Гершић. Ја разумем оне који траже апсолутну правду, али тако исто разумем и што ужи уставотворни одбор није могао да пође са гледишта апсолутне правде, него је морао да стане на терен државне целисходности, и да пушта у скупштину само оне чиновнике који су релативно независни и политички самостални. Чиновничка независност мери се према томе какав ко од њих посао у држави врши. Тако, административни чнновници су непосредни органи владе, преко њих се врше све наредбе