Отаџбина

612

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

малко. Ово је све тако елементарно просто и наивно озбиљно. У овом случају, драж овако сићи не лежи у том што немамо често прилике напустити свој свет и преселити се у туђ. И да не кажем, ја бих волео, да се овај комад даје у београдском позоришту (можда би г-ца Нигринова, због пакосног и заједљивог темперамента у својој игри, била у стању погодити погледе пишчеве о Горди), чекајући да се даје у Паризу. Чекајући да се даје у Паризу —■ да, јер је то ваљда намера г. Лазе Костића. Ја не знам, али не верујем да он рачуна, ако се то збуде, на какав стваран успех. Г. Жил Лемегр, драмски критик у Јоигпа! с1ез Беђа1;з, на молбу једног рускогдипломате, прочитао је иревод и, у једном свом понедељничком иодлиску, препоручује истина Ускокову љубу , али поред свега свога ауторитета, који се по величини може мерити са његовом слободом од предрасуда, он, на крају крајева, говори једино у име своје. Код осталих његових колега нема се разлога претпоставити више добре воље да развију интерес за савршено егзотичне нрави него колико спада у оквир једне галантерије, којој на жалост овде није апсолутно места, ма да су у питању Французи. Остаје још руска дипломација која је већ умешала свој прст (користење баш њоме такође дипломатско , да узме ствар деФинигивно под своје покровитељство. Добро, али иУга ћемо, ако она, држећи се традиције и бистрине, којима се обично руководи, нредложи да се Гордв начиниРускињом? Извршење таког предлога, премда опортуно за успех, изазвало би разноврсне компликације иначе, остављајући то, што би нас Србе лишило задовољства да се у Европи чујемо и по чем другом а не само по делима која немају потребу бити честа да би била досадна.