Отаџбина

626

КОСОВСКА ВИТКА

наоружаних људи, према своме спахилуку и приходу. 1 Слично је морало бити и у српској држави, само се не зна основ, који је за ово постојао. Ово скупо и тешко наоружање војника учинило је, те су војске у средњем веку, према величини и броју становништва дотичних држава биле знатно мале, тако: 1. У боју Дечанскога са бугарским царем Михаилом, у суботу, 28 Јула 1330 године код Велбужда, српска војска имала је 15.000, а бугарска, помогнута Румунима и Татарима, око 20.000. 2 2. За време стогодишње војне, а у битци код Кресија 1346 године, када је први пут у Европн ватрено оружје у борби употребљено, енглески краљ Едуард III имао је 4.000 ритера и 12.000 најамника; а Француски краљ Филип VI имао је 12.000 ритера и око 60.000 пешака и ритерских слугу. 1 3. Душан је у боју с Турцима код Димотике. 1352 године, имао око 7 000 коњаника, под командом Казнаца (?) Бориловића. 4 4. Кад је угарски краљ Сигисмунд лети 1408 године напао Босну, имао је војску од 60.000 бораца, коју су састављале не само угарске него и пољске чете. 5 5. Угарска савезна војска 6 под краљем Владиславом и Сибињанин Јанком, која је у октобру 1443 преко Србије нанала на Турке и допрла до Маркових врата, имала је свега 40.000 војника. 1 У XVII веку зијаиети на сваких 5.000, а Тимари на сваких 3.000 аспри давали су по једног наоружаног и спрленог војвика (Рико. Гласник XXXVI, 164). 2 Флорински, ГОжн. Слав. II, 54. 3 НапсЉисћ ешег бевсћкМе <1е8 Кг1е^8\те8еп8 топ Мах Јаћпз, тајог, 1880, сгр. 852. 4 П. Срећковић, II. 704. 5 КШ6, РоУ1е54 Возпе, стр. 236. в Састављена од Угра, Пољака, Срба и Влаха (Деспот Ђурађ Бранковић од Ч. Мијатовића, I, 342 и 343).