Отаџбина

648

СПОЉНЛ. ТРГОВИПА СРБНЈЕ

V. Груаа. Сви остали иредмети извоза. године 1881, милиона 4^70 или 11'бб 0 / 0 Ч ел - извоза « 1885. « 4'853 « 12'89 « « « (( 1890, к 6" 139 « 13-34 « « « Да видимо сад како стојимо с извозом према броју становника. 1881 године. Извоз животиња 20'ш милиона долази на станов. 1 Г59 Остали извоз • 19 ' 930 « « « « П '40 Цео извоз 40' 127 « « « « 22'94 1885 године. Извоз животиња 18 *175 милиона долази на станов. 9'32 Остали извоз • 19 450 « « « « 9'97 Цео извоз 37'625 « « « « 19*29 1890 године. Извоз животиња 17 793 милиона долази на станов. 8'28 Остали извоз • 28' 047 « « « « 13'оо Цео извоз 45'840 « « « « 21 • 28 — Дакде, извоз хране расте, а извоз стоке опада ? — Да, али ипак задржава први ред, и ја бар мислим, да ће још за известан број година , ма како растао извоз хране, опет извоз стоке бити већи. — Како стоји сразмера између извоза стоке и хране у другим балканским државама? — То ћете видети из доцнијих мојих реФерата о њиховој спољној трговини, које сам снремио за «Отаџбину и ; за сада могу у кратко да вам кажем: да Грчка не извози ни стоке ни хране. У Румунији 1889. од целокупног извоза долази 1 1 / 2 \ на стоку, а преко 86°| 0 на храну и семе (репица итд.). Исте године у Бугарској извоз стоке изнео је