Отаџбина

ПОРЕЂЕЊЕ ЗАКОНА О БУЏЕТУ

никакве практичне вредности, јер се и тако тешко могао пласирати зајам од фондовских обвезница и зајам железнички ИМега С, које је иста скупштина морала вотирати за исплату преко 20 милиона летећег дуга. који се био нагомилао. IV Енергичан и успешан Финансијскп рад, којим су дуванскп и солски монопол и експлоатацнја железннце прешли у државне руке, створио је богате пзворе за државне приходе п тиме је много допринео. да завршни рачун за 1890. иошто се гачно исиита, покаже минимални деФицит од 1.046.000. Ма да треба узети у обзир, да је у току 1890. годпне наплаћено од вересије прошлих година око 7 милионр,, док је од редовних прихода за 1890. (од непосредних пореза н од такса) остало само 3'/ 2 милиона вересије, ипак. с погледом на грдне деФиците у иоследњих шест година прошле деценије може се резултатом завршног рачуна за 1890, бити с разлогом задовољан, и он се, шта впше, може с пуним правом сматратн као велики напредак на консолидовању српског Финансијског стања. Што је главна благајна на концу 1890. год. имала неколико милиона летећега дуга, то, по мом скромном мишљењу, не мења никако стање завршног рачуиа , јер је завршни рачун биланс дејствителних прихода и расхода у току дотпчне годипе, а није биланс државнога иривременог (летећег) дуга. Знамо да су главие благајне и у Русији. и у Аустрији, и у Угарској донеле завршне рачуне за 1890. г. са суфицитоМ (вишком). Могу ли се тп завршии рачуни, дело способних Финансијера , сматратп за илузорне . с тога, што су све три поменуте државе нмале и пре 1890. г. а имају и сада милионима привременог дуга у разним облицнма (новчаннце , благајнички записи и т. д.) ? јЛ . ја.