Отаџбина

620

КЊИЖЕВНОСТ

питања расправљао је у Форми писама, која су била намјењепа једном пријате.ку. У овим писмима казато је све оно што је племенита. слободоумна и непокварена душа Пушкинова осјећала. Ова су писма још и зато веома поучна и занимљива, што је у њима Пушкин најживљим и највернијим бојама насликао ондашњи живот вишега друштва руског и успитање и образовање ондашње руске интелигенције. Главна тежња Пушкиновог часоппса била је: створити здраву и беспристрасну критику; одучити млађи нараштај и своје вршњаке од празних и надутих расправа; свратити свачију пажњу на све оно. што је чисто руско и народно. Ово су главни узроци били , што је Пушкин. дуже времена, претпостављао мирни н богати сеоски живот, шумном и беспосленом варошком животу и зашто је владу молио, да му на више година даде одсуство. Његово последње писмо «к жени" израз је ових осјећаја и мисли. Пушкин је дакле предвидио несрећу која га снађе. Он је видио да му добра бити неће, и да му само на зло испасти мора дружење и опћење са овако шареним и злобним свијетом. И он, и његова добра и лијепа жена, били су нишан најподлијих и најгријешнијих клевета. Главни виновник све Пушкинове несреће н преране смрти његове. био је главом посланик холандски, барон Хекерн. Он је имао незаконито рођеног сииа Дантеса , младића и покварена и дрска. Њега, протекцијом очевом. приме као ОФицира у гардијски пук. Као официр гардијског пука мишљаше да му је све дозвољено чинити. Овај уврти себи у главу , да га Пушкинова жена воли само за то , што је случајно један пут с њиме на дворском балу нграла. Од то доба он њу поче свуда да прати и узнемирава.