Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

633

Забавна страна ове књиге изнесена је у описима предела и места и у неколдаим дијалозима. Описи ти ни близу несу онаквн. какви би требало да су и какви би могли бити; то управо и несу описи већ голо набрајање Факата који су на једној слици у међусобној свези. Крајњи недостатак поетске инспирације, која је ПЈЈва погодба за путопис као грану забавне, лепе књижевности. главна је карактеристика тих опнса. те отуд она сухопарност у описивању и стилу. У потврду овога да наведемо само један пример. Узећемо Просјек у Босни. Како га се добро сећамо! Баш да вам изнесемо о њему неколико утисака из наше бележннце. „Просјеком зову живописну дубодолнну , кроз коју брзо протиче искривудана Дрина. На обема обалама те валовите реке уздижу се дугачки ланци гором обраслих планина. Стрменитп одсеци појединнх брегова са дубастим врховпма по нокад се примакну обали и испрече се у виду лука, да се друм једва провлачи испод њих. Или су пак те стрмени замењене пошироким , од обале измаклим главицама . што се постепено спуштају у дољу. Оближњи редови нижих брежуљака готово су сасвим обрасли високом травом, из које се диже помање дрвеће доста ретке младе шумице. Одмах до тих брежу.вака пружа се прави планински ланац, покривен густом шумом, у чијој се сенци по где где засветле оголели обронци каквога крша од кречњака. Занимљивостп овога предела много доприноси и разноликост изгледа, који се на сваком завијутку Дрине мењају , јер при свакој променн правца реке и брегови заузпмају другојачији положај. Јужну ивицу чаробне слике Проејекове чини Зворник. Благи зраци јутарњега , летњега сунца лепо освет.ваваху већ одавно поцрнеле развалине некад белога града. који се поносно дизао на стрмом. а доста високом и узаном огранку планинском. Од осталих ниских домова зворничких што тонуше у провидну, плавичасту маглу, јасно се разликоваху контуре двају божјих храмова , што < е СЈТАЏГ.ИНА №. XXX. св. 120 42