Отаџбина

<[«И Л о С О ФИЈ А УМЕТИО СТИ

Хтео бих, да каквим ноређењем посведочим тај утецај обичаја и духа на уметности. Када се, полазећи из каквог јужног предела, иде ка северу, човек, улазећи у извесну зону, опажа нарочите врсте питомог растиња и биља: најпре алоје и неранџу, мало за тим маслинку или винову лозу, после тога храст и овас, даље јелу, а најпосле маховину и лишаје. Свака зона има нарочиту вегетацију, која почиње иочетком а евршава се свршетком зоне; она је за њу привезана. На шта је онда зона, ако не извесна температура, известаи степен топлоте и влаге, једном речи известан број владајућих ирилика, аналогих у своме жанру ономе, што зовемо опште стање духа и обичаја. Као год што постоји Физична температура, која својим мењањем одређује нојаву те и те врсте биља, исто тако има и морална температура, која својим мењањем одређује појаву те и те врсте уметности Па, као што се испитује Физична темиерагура за разумевање појаве неке врсте биљака. кукуруза, овса, алоја или јеле, исто тако треба изучавати моралну за разумевање појаве извесие врсте уметности, незнабожачке скулптуре, или реалистичног сликарства, мистичие архитектуре или класичне литературе, слатке музике или идеалистичне појезије. Производи људског духа, исто тако као и ироизводи живе природе. објашњавају се једипо својом средином.... Замислите да се успе да се испитају и тачно обележе различита стања духа , која су проузроковала на пример талијанско сликарство, његов развитак, цветање, колебање и опадање. Замислите да се успе у истом том испитивању и за друге векове, за друге земље, за различите гране уметности, архитектуру, сликарство, скулнтуру, појезију и музику. Замислите да се помоћу свију тих открића успе да одреди ирирода и обележе услови онотанка свакој уметности : тада бисмо имали потпуну расправу о лепим вештинама л о уметности у опште; то се зове естетика, Ми к томе тежимо, а не чему другом. Наше је расправљање модерно и разликује се од старога