Отаџбина

ФИЛОСОФИЈА УМЕГНОСТИ

369

по томе, што је историјско, а не догматично, то ће рећи што не проггасује правила, већ констатује законе. Стара естетика најпре је давала деФиницију леиог а и говорила, на пример, да је лвио израз моралног идеала, или пак да је лепо израз невидовног, или да је лепо израз људских страсти; затим, наслањајући се на то, као на какав законски параграФ, она је опраштала, кажњавала, опомињала и водила. Ја сам срећаи шго немам тако тежак задатак; осим тога ја сам увиђам, да су до сада што се прецепата тиче, нађена само два: прво, родити се са ђенијем и друго, миого радити како би се могло добро владати својом уметношћу. Мени је једино дужност то, да изнесем Факта и да вам покажем како су постала. Модерна метода, које гледам да се придржавам и која почиње да се уводи у све моралне науке, сматра људска дела. а посебице уметничка, као Факта и производе којима валза обележити особине и тражити узроке; ништа више. Тако схваћена, наука нити осуђује, нити прашга; оиа констатује и објаши>ава. Она вам не вели: (С Презирите холандску уметност, оиа је сувише груба, а волите само талијанску". Она вам не вели ни: (( Презирите готску уметност, она је болесна, а волите само грчку". Она свакоме допушта да иде за својим нарочитим наклоностима, да претпоставља оно, што се највише слаже с његовим темпераментом, да изучава најпажљивије оно, што иајбоље одговара његовоме духу. Она сама симпатише свима облицима уметности и свима школама, чак и онима, које изгледају најпротивније једна другој; она их сматра као маниФестације људскога духа; она мисли, да у колико су многобројније и противније, у толико ноказују људски дух у новим, многобројнијим видовима; она ради као и ботаника , која изучава с подједнаким интересом час наранџу и лавор, час јелу и брезу ; она је и сама нека врста марљиве ботанике, али не биљака, већ људских дела. Она иде за оним општим покретом, који данас зближава моралне и нриродпе науке и који, дајући оним ОТАЏБИПА № XXXI св. 123 24