Отаџбина

370

ФИЛОСОФИЈА УМВТНОСТИ

првим начела, обазривост и правац ових других, чини их чврстим и осигурава им напредак. II. Хтео бих да одмах нрименим ту методу на прво и најглавније питање, којим се почиње естетика и које је деФиниција уметности. Шта је то уметност и у чему се састоји њена суштина? Место да изнесем какву Формулу, представићу сама Факта. Јер и ту има Факата као и другде, позитивних Факата, која се могу посматрати, има уметничких дела, распоређених по породицама у музејима и библиотекама, као биљке у хербаријуму и животиње у музеју. Анализа се може применити и на једне и на друге, може се испитивати шта је уметничко дело у опште, као што се испитује шта је билжа или животиња у опште. И у једном и у другом случају потребно је поћи од искуства и сав посао састоји се у томе, да се мпогобројним иоређењима и поступним издвајањем открију опште црте, које припадају свима уметничким делима , а исто тако и оне карактерне црте, по којима се уметничка дела разликују од осталих производа људског духа. С тога од пет великих уметности, појезије, скулптуре, сликарства, архитектуре и музике, оставимо на страну ове две последње, у којима је објашњење теже; посматрајмо најпре само оне прве три. Све имају једну заједничку особину : оие су више-мање уметности што подражавају. На први поглед изгледа да им је то главна особина и да им је предмет што тачније подражавање. Јер сасвим је јасно, да је статуи ци.љ да што тачније имитује човека, који заиста живи ; да је слици циљ да представи реална лица у реалним положајима, унутрашњост какве куће, какав иредео и то онако, како га је природа створила. Исто је тако јасно, да драма, роман нокушава да тачно представи карактере, радње, истинске речи, и да да њихову слику колико је могућно прецизније и верније. И заиста,