Отаџбина

ФИЛОСОФИЈА УМЕТНОСТИ

381

од њих иоправља и ближе одређује, те скупљајући их све уједно и подчињавајући споредније главнијима, можемо овако ресумовати наш рад: С( Уметничком је делу циљ, да изнесе какву битну. ((Значајну црту, дакле какву важну идеју, јасније «и потпуније, но што то чине реални предмети. «Она то постизава служећи се скупом везаних де(( лова, којима систематски мења сразмере. У трима «уметностима које имитују, скулптури, сликарству и ((Појезијити скупови одговарају реалним предметима. VI. Кад се то утврдило, види се при испитивању разних делова те деФиниције , да је први главни, а други споредан. У свакој уметности треба да има један склад везаних делова, које уметник мења како би изнео какав карактер ; али није у свима уметностима потребно да тај склад одговара реалним иредметима, довољно је да постоји. Дакле, ако могу да се нађу скупови везаних делова, који нису постали имитацијом реалним предметима, значи, да ће бити и уметности, које не полазе од имитовања. То и јесте у ствари и отуда се родила архитектура и музика. И заиста, осим веза, сразмера и односа органских и моралних, које копирају оне три подражавачке уметности, има и математичких сразмера, које комбинују ове две друге, које не имитују. Посматрајмо најнре математичке сразмере, које опажамо чулом вида. Величине, које око опажа, могу међусобно сачињавати складове делова, везане математичким законима. Јер, пре свега, парче дрвета или камена може имати геометријски облик, коцкаст, купаст, ваљкаст или лоптаст, а то даје правилне односе простора између различитих тачака његове контуре. Осим тога, те димеизије могу бити везане међуообно у нростим сразмерама, које око лако може да ухвати; висина може двапут, трипут, четирипут бити већа од дебљине или ширине ; а то је 25*