Отаџбина

388

ФИЛОСОФИЈА УМВТНОСТИ

други низ математичких сразмера. Најпосле, више комада камена или дрвета могу се положити један преко другог, или један покрај другог, симетрички према размаку и угловима, што су везани математичким одиосима. На том складу везаних делова оснива се архитектура. Архитекта, опазивши какву битну црту, ведрину, простоту, снагу, елегенцију, као некад у Грчкој и у Риму, или пак чудноватост, разноли кост, бескрајност, Фантазију као у готско доба, може бирати и комбиновати свезе, сразмере, димензије, облике, положаје, у кратко односе свога градива, то јест односе извесних видљивих количина, како би могао изнети ону црту, коју је опазио. Поред количина које око опажа, има количина, које ухо прима, то јест брзине звучних треперења, а та треперења као количине могу такође да сачињавају скупове делова. везане математичким законима. На првом мес/гу, као што је познато, један музички тон састављен је од непрекидних треперења подједнаке брзине, и та једнакост већ уноси математичку сразмеру. Затим, када имамо два тоиа, други се може састојати из двапут, трипут, четрипут бржег треперења, него ли ггрви. Према томе, између та два тона има математичке сразмере, а то се тиме изражава, што се мећу на различита места у нотиом систему. С тога, ако се место два тона узме известан број тонова, и ако се метну на једнака одстојања, добиће се ииз тонова; тај низ тонова јесте скала и еви тонови међусобно стоје у свези према месту на коме су. Лако је према томе поставити везу било између сукцесивних, било између симултаних тонова. Први начин везивања производи мелодију, а други хармонију. И ето то је музика у својим двама најглавнијим деловима, основана као и архитектура на математичким сразмерама, које уметник може комбиновати и мењати. Али музика има још један принции, и тај нови елеменат даје јој једну нарочиту врлину и необичну важност. Осим тих математичких особина, звук личи на узвик и