Отаџбина

ФИЛОСОФИЈА УМЕТНОСТИ

389

због тога он исказује тачно, укусно, и снажно патњу, радост, гнев, нрезрење, све потресе и све покрете живог, осетљивог створа чак до неприметних нијанса и незнаиих тајанствености. С тога гледишта тон је сличан појетској декламацији и сачињава читаву једну музику, музику Глукову и немачку, на сунрот кантантној музици Росинијевој и талијанској. Али буди које гледиште изабрао композитор, оне две стране инак постоје и тонови увек сачињавају складове делова, везаних својим математичким односима и сагласношћу, коју имају са страстима и различитим унутрашњим стањима моралнога бића. Тако, да музичар, који је оназио извесну важну, значајну црту неке ствари, тугу или радост , нежну љубав или бесни гнев, какву идеју или какво осећање, може по вољи бирати и комбиновати те математичке свезе. На тај начин све се уметности слажу с нашом дефиницијом : и у архитектури, и у музици, као и у скулптури, сликарству и појезији делу је циљ да представи какву битну црту и у томе се служи складом везаних делова, чије сразмере уметник комбинује и мења. VII. Сада, кад смо познали природу умегности, можемо схватити њезину важност. Пре смо је само осећали, то је била ствар инсгинкта, а не размишљања, осећали смо пошту и уважење, али нисмо умели објаснити то поштовање и то уважење. Сада пак ми смо кадри да оправдамо наше дивљење и да обележимо место уметности у људском животу. С многих гледишта човек је животиња која гледа да се брани од природе и од других људи, мора да се стара за храну, одело, стан, мора да се брани од непогоде, немаштине и болесги. С тога ои ради, плови, обрађује различите гране индустрије итрговине. Покрај тога он треба да одржи своју лозу и да се сачува од насиља других људи. Он зато ствара породицу и државу; уводи власти, чиновнике, уставе, законе и војску. И после то-