Отаџбина

ТАМО — АМО 110 ИСТОКУ

391

Живн бпли СОК.ОЛОВИ наши, А на поиос мнлог рода свога, Рода свога витешка и славна, Ал' на жалост, рода несложнога. Ну кад вашу слогу впдим, децо, Срнске славе узданнцо млада, Срце ми се раздрага у груд'ма, Па га креии заношљива нада : Да кад груд'ма наше деце миле, Слога ирава одјекује живо, Светн Сава са ирестола свога, Ваљда ј' Срнство милено целив'о, Те му рекох : доста ве!> је било, И трвења п небрацкнх речи, Време ј' крајње, да дуж целог Српства, Једна несма весело зајечи : г Кад тек слога Србина саасава, Кад тек сл .га Сраству иоси сааса, Даље с' злобом и неслогом црном, Даље с њима, не било им гласа Нанред, дакле, омладино дична, Нанред сложно, чеда иаша млада, Да будућност васколиког Српства, Не проиадне са старинских јада ! Рдсд ј К рстић -^Љ убисав

1 кШО — АМО ПО ИСТОКУ 1ШШЕ Д-Р ј\4и*ЛАН ј Јовановић XI. МАЛАЈСКО МОРЕ Моји су читаоци јемачно већ опазили из досадањих иисама, да су Еиглези право рећи домаћини на великим (.жеанима светским. То долази отуд, што они имају свугде