Отаџбина

ТАМО — АМО 110 ИСТОКУ

вароши, која се од осталих разликује само бујном вегетацијом својом. Са ње је ова насеобина и пријатнија од осталих, не изузев ни Коломбо на Цејлону, јер се у њојзи слабо онажа екваторска жега. Наш је брод стојао у заливу, јер Пенанг и нема своје луке. А и шта ће му, кад је цео малајски мореуз препун острвима, те канали међу њима изгледају као тихе реке. Около нас пружају се осгрва у свима правцима; према истоку сва су ниска и засађена кавом или шећерном трском; према западу су, као што смо видели јуче, кршни брежуљци обрасли шумом. Острво Пенанг има карактер обоје врсте , јер му је источна страна једна пространа равница, а западна брдовита и покривена густом шумом. Са те особине своје и беше подесно ово острво за већу насеобину, јер му планински део даје потребну воду за њу. У тропским пределима лепота места зависи поглавито од воде; где ове има у изобиљу, гу ће топлота сунчева да створи дивну вегетацију, а такав је случај баш на Пенангу: нигде још нисам видео богатију Флору но што ;је на њему. Наше љубопитство, да се упознамо са овом колонијом, беше дакле посве оправдано, и ми се договорисмо да после доручка изађемо на крај и да обиђемо варош. Али срећан удес шћаше да нам се брод ту задржа до сутра, јер се беху пријавили многи путници, махом Хинези, за Хонконг, и укрцавање њихово није се могло извршити за дана. Тако дакле добисмо времена да мало боље разгледамо ову насеобину. Пенанг је испрва био насељен Енглезима, то се јасно опажа на зградама у вароши и њиховом распореду. Куће су махом једнобојне, простране и покривене големим крововима од бамбуских дашчица. Што најбоље потврђује њихово порекло то је, да су зидане свака за се, те свака стоји у сред шуме што буја около ње. Гледећи их споља не изгледају нам одвећ простране, али кад уђемо унутра оггазићемо одмах големе размере њихове, који се наравно