Отаџбина

394

ГАМО —

АМО 110 ИСТОКУ

губе нрај високих дрва, што их окружавају. На Фроиту од улице су само магазини, где је стоварена свакојака роба, а станови су позади њих у особеним усред врта и зеленила нодигнутим зградама. Све ово скупа даје насеобини овој необичан, живописни карактер. По улицама су засађене лиснате алеје. под којима шеталац може да обиђе сву варош, а да се ни мало не изложи сунчевој препеци; државне су зграде смештене на пространим местима и свака стоји усредпарка ; оне ресе својим лепим стилом ову насеобину. Тек на западној страни њезиној видимо једну гомилу збијених кућица с малим продавницама: то је кинески квартир, који је овде као и свуда по Кини скленан из дрвених зграда, јер служи само за нродавнице разноврсним занатлијама, који већином обрађују покућанство. Хинески су сганови свакад одвојени од њихових радионица, и многи су далеко од места где се ове налазе. Завирисмо у но гдекоји магазин и оназисмо да су продавци у њима свугде Хинези. Као Парси у Индијама, Хинези остају верни својој ношњи ; они неће с^ пол.а да се европејизирају, али се у толико више интересују за европску трговину и умеју веома вешто да се користе њоме. Нама је ова појава била необична, у толико више, што смо знали да Енглези нису одвећ трпљиви у својим колонијама. Да бисмо сазнали у којим одиосима ове колонисте стоје с власницима ове земље, уђемо у један голем магазин који беше препун свакојаке робе, Из једнога кута у дну појави се један човечуљак с црном дињастом капицом на глави и позади с витицом што му висаше до листова. Он беше одевен пространим илавим каиутом широких рукава, пократким, веома широким гаћама од истога ткива и црним сатенским ципелама с дебелим сукненим ђоном. Тихим, нечујним ходом, као мачка, приђе к нама и упита нас хладноћом што карактерише Енглеза: шта желимо. Надали смо се да ће нас ословити енглески, али смо очекивали да ћемо чути хинеско издање тога говора,