Отаџбина

ТАМО — АМО 110 ИСТОКу

397

И томе се није ни хчало чудити. У гропским нределима Енглези нису они исти што су на своме острву ; они пре 10 часова не иду на рад — Хинези су са зором у својим дућанима ; Енглез се за ручком одмара, Хинез ради ; по обеду за Енглеза „нема трговања" Хинез тргује усред ноћи; недељом Енглез не излази из своје куће — у Хинеза нема недеље ни празника; Енглезу се хоће добар део зараде за живот — Хинезу је доста прегрш пиринџа и мало зеља , и кад се срачуна све то и још по гдешто друго, без чега Енглез не може да живи, а што Хииезу ни мало није од потребе, тада је чисто на чисто Хинез у добитку и може лако да конкурише са својим газдом, док га не принуди да му уступи место. Ето са чега Енглези нерадо колонишу своје пределе на истоку Хинезима; они знају да је у ових живал> прогреса тако јак, да могу да достигну гха и да надвисе практичне духове њихове. Тачно по савету нашега англиФикованог Хинеза седосмо носле ручка у лак хинески воз, који имађаше да нас одвезе у шуму, где се налази нови водовод. Острво је, као што рекох, с источне стране пространа равница, а отуд почиње терен да се таласа све више и више, док се најзад ка западу не прометне у планински предео. Равни део острва представља за 7—8 километра свуд унаокруг један дивотни парк испресецан равним и правим путовима разне ширине, међу којима се главни стичу радијално у варош. Из тичије перспективе ови путови морају изгледати као половина големе паукове мреже, јер су они све чешћи, што су ближе вароши. С обе стране су ови путови заграђени живом оградом: једном врстом трскастог бамбуса, који се у висини једнога метра подсеца, и који тако густо расте, да се ни пиле не би могло провући кроза њ. Висина је ове ограде свуда једнака, те тако предео изгледа као једноставан врт огромна простора. Између ових ограда зелене се ливаде, а на њима виде се мање-веће груие дрвећа, веома различита облика