Отаџбина

246

АНА КАРЕИ.ИНА

— Не, нећу — рече он — Ја врло, врло ра.... Ах, ала сам глуп! Он загрли Катицу, пољуби јој лице, руку, опет лице, па је онда прекрсти. Када је Љовин видео како Катица дуго и њежно целива руку оца свога, обузе га ново осећање љубави према томе човеку који му је дотле био са свим туђ. 16. Кнегиња је седела на наслоњачи ћутећи и смешећи се ; кнез седе поред ње. Катица је стајала поред очеве наслоњаче не испуштајући његову руку. Сви су ћутали. Кнегиња је прва све исказала како треба речима и превела све мисли и осећања у питања практичнога живота. У први мах свима се то учинило подједнако чудно и непријатно. — Дакле како ћемо ? Треба прстен и огласити. Када ћемо свадбу ? Како ти мислиш Алеисандре ? — Ето њега — рече стари кнез показујући Љовина — он је главна особа у томе. — Када ? —- рече Љовин поцрвенивши. —- Ја мислим сутра. Данас да буде прстен а сутра свадба. — Е, топ сћег, не треба говорити глупости. — Па добро, онда свадба нека буде после недељу дана. — Он говори као луд. — Јок, за што ? — Та за Бога — рече мајка радосно смешећи се томе нестрпљењу — а девојачка опрема ? «А зар ће ту бити и опрема и све оно друго V помисли Љовин преплашено. «У осталом зар прстен, опрема, и све оно друго може да поквари моју срећу ? Ништа њу покварити не може и . Он погледа Катицу и виде да њу мисао о девојачкој опреми није ни мало, ама баш ни мало, сневеселила. „Мора бити да то треба м помисли он.