Отаџбина

248

АНА КАРЕЊИНА

Он додаде — То јест је ли тако свршено да ћете ви поћи за мене, ма какав ја био ? Нећете ми се одрећи ? — Нећу. Овај разговор прекиде Мас1ето18е11е Глпоп која притворно али нежно смешећи се дође да честита својој драгој ученици. Још она не оде, а већ дођоше слуге на честитање. После већ покуљаше рођаци и наста онај блажени хаос из кога Љовин не изађе до сутра дан после свадбе. Љовину је било непрекидно тешко и мучно, али шегова срећа све је више расла. Он је осећао да се од њега сада тражи врло много што он не зна , и он је радио све што су му казали да треба урадити и све га је то усрећавало. Он је мислио да његова женидба неће бити ни мало налик на остале женидбе, да ће обични церемонијали женидбе покварити његову особиту срећу; али свршило се на томе да је и он све онако радио како су радили и други, да његова срећа није ни најмање од тога страдала него напротив она постајаше све већа. све особенија тако, да се са њом ништа на свету није могло упоредити. — Сада треба да поједемо конФект — говораше М" е Глпоп — и Љовин је јурио да купи конФекте. — Врло ми је мило — рече Свијашки — Светујем вам да букете купујете у Томина. — А, зар треба ? — и Љовин је јурио Томину. Брат му рече да треба да извади повећу суму новапа, јер ће имати великих трошкова за дарове... — А, зар требају дарови — и он отрча своме банкару Фуљду. И у колачарници, и код Томина и код Фуљда, свуда је видео да су га очекивали, да га воле и ди славе његову срећу као и сви остали са којима је имао посла тих дана. Необично је било само тоштога јене само цео свет волео, него чак и они људи који су пређе према њему били хладни, без симпатија или равнодушни сада се одушевљаваху њиме, покораваху мусе у свему, поступаху нежно и деликатно са њего-