Отаџбина

АНА КЛРЕЊИНл

251

реди да му се донесе чај, седе за сто и узевши Фрума, стаде удешавати своју даљу маршруту. -— Два телеграма — рече лакеј кад се вратио улазећи у собу — Извините Ваше Превасходство, али ја сам овога часа био изашао мало ! Алексије Александровић узе телеграме и стаде их отварати. У првом телеграму беше извешће да је Стремов иостављен на оно исто место за којим је сам Карењин жудео. Алексије Александровић баци депешу и поцрвенивши устаде па стаде ходати по соби: Оиов УиИ; ре-гЈеге с!етеп1;а1; рече он разумевајући под ^иое оне који су израдили то поставлЈвње. Није што му је криво било за што да он не добије то место, него просто није могао да појми како дотични не виде, да брбљов и Фразер Стремов, мање може поднети за то место , него ико други. Како они не виде да тим постављењем упропашћују сами себе, свој ргезИде. аСигурно опет тако нешто рече он сам себи горко отворајући другу депешу. Телеграм беше од жене. Прво му улети у очи потпис (( Ана и написан модром писаљком. (( Умирем, молим, преклињем дођите. Опроштена умрећу лакше, прочита он. Он се презриво осмехну и баци денешу. Да је то само лукавство и превара, о томе он у првом тренутку није ни мало сумњао. (( Нема преваре од које би се она уздржала. Време јој је да роди. Сигурно порођајна болест. Али шта јој је намера ? Да узакони дете, да мене осрамоти, да осујети развод брака" размишљаше он. «Како оно тамо стоји: умирем...." Он на ново прочита телеграм, и на један пут беше поражен правим смислом депеше. «Ја ако је истина — рече он у себи — ја ако је истина да се у тренутку страдања и пред самом смрћу одиста покајала па ја не одем држећи да је превара ? То би било не само суровост за коју би ме цео свет осудио, — него то би било и глупо с моје стране."