Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

271

то, како му се мати брзо преудала, «пре но што је обућа остарела, у којој је испратила тело његовог јадног оца" и то за девера, Хамлетова стрица, а овај, опет, дограбио круну и престо, и то је у њему поколебало веру у људе и веру у љубав. У њега је ушло неко очајано расположење; ои је постао незадовољан са животом и огорчен према људима. Њега је саломила силна туга и поколебана вера у људе. Дух његов изгубио је своју урођену гипкост и ни за што није примчив до за суморне мисли које га притискују; у њима Хамлет налази једину забаву и као неку болесну насладу. Према свему осталом наступила је у њега потпуна равнодушност. Он је пао у меланхолију; живот је изгубио евоју цену за њега, и он долази на самоубилачке мисли : «Ох, да се хоће ово чврсто одвећ месо, Да раскрави и у росу стопи ! Ил' да Вечни није изд ! о Закон његов противусамоубијства! 0 Боже! 0 Боже! Како ми јадне, устајале, пусте и беспослене Изгледају све навике овог света ! Гнусно ! гнусно ! Као башта коровом обрасла" итд. Акт 1. сц 2. Када један утисак, ма како силан он био, може останити овако дубока трага за собом и изменити целокупни душевни живот каква човека, онда то, вазда, указује на то да је у таква човека равнотежа међу радњама духа била лабава. Људи, које овако један удар судбине оломије, то су нежне, слабе природе , које живе поглавито осећајним животом , и код којих осећање определ,ује нравац и њихову мишљењу и радњама њихове воље. И Хамлет је од ових људи. Он је од куће, по природи евојој, нежан, болесно осетљив човек; у њега се осећање развило на рачун осталих радња духа. Само тако може се разумети да је један једини силнији удар могао