Отаџбина

272

КЊИЖЕВНОСТ

онако из основа изменити целокупни дотадањи душевни живот његов ; само тако може се разумети она силна туга за оцем и она огорченост његова према животу и према људима. У овој сувише нежној и осетљивој природи његовој, изгледа ми, треба тражити и кључ за разумевање његова карактера. Из овога што вам изведох као да чини основну црту карактера Хамлетова , по себи излази , да би било погрешно мислити, као да је страховита тајна за коју је сазнао, која је поремегила равпотежу духа његова. Прелом у животу Хамлегову почиње раније, са смрћу очевом. Хамлетнамсе, одмах у првој појави, показује онакав каква га знамо у даљем развићу игре ; цео карактер његов развија се, са Фаталном неопходношћу, из оне једне, основне црте. Хамлет , када сазнаје за страховиту тајну смрти очеве, већ није више обичан, нормалан човек. То се најбоље види из утиска који производи на њега прича очева. Да је он обичан човек , као други људи , тајна за коју је сазнао била би довољна да га тргне из његове апатије и поврати га животу, који је сада добио своју цељ, освету. Али он се већ навикао па своју судбину и спријател^ио са својим мислима о неваљалости и покварености људској , тако да га ништа више не изненађује, и да му је чисто мило што су се обистиниле његове слутње и што га није преварила његова (1 пророчанска душа". Људи , које постигне каква велика несрећа , по једном чудном закону наше природе, налазе извесна очајана уживања у томе, да буду несрећни, и радују се, готово, свакој новој несрећи што их сналази, као да би тиме хтели чинити неки немоћан пркос судбини, која их гони. Отуда се и Хамлет, чим се мало прибрао и дошао себи од силна потреса, што га је учинила на њега прича очева, показује раздрагаи и весео : «Ој, хој, оди тицо, оди !» тако се одзива друговима, који га траже. И када га они питају шта се догодило, одговара