Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

Хамлет . Дивно ! Хорације . Реците ми , добар господару ! Хамлет . Не, издаћете ме....

Шта мислите, да л' би човек икад помислио Нећете ме проказати ?

Нема лупежа у свој Данској, А да није крајња хуља ! Акт I. сц. 5. Могло би се, истина, помислити да се Хамлет само чини весео, како не би морао казивати друговима шта се догодило ; али таква би претпоставка била сасвим неоснована. Они што су уз њега, то су његови најбољи пријатељи, од којих не би имао никаква разлога тајити оно што је сазнао. Но баш и када би се узело да хоће да сакрије од њих оно што му је дух испричао, то би показивало иеповерљивост, која иначе није у његовом слободном и отвореном карактеру, а ово би већ био знак да се изменио. Ја сам вам, у осталом, већ напред рекао, шта мислим о таквом схватању карактера Хамлетова, као да се он, по једном унапред тачно смишљеном плану, иретвара, само како би своју околину заварао. Напослетку, и она страшна шала што је збија с духом, када му довикује : «како умеш ровити под земљом, матора кртице"! (.Акт I. сц. 5.) показује да се он налази у стању неприродне раздражености, која се само тако може разумети ако се узме да је он , већ раније , измењен. Ја држим, дакле. да ћете се сложити са мном у томе да тајна за коју Хамлет сазнаје није могла учинити велике промене у карактеру његову ; она је овај могла само даље развити у ономе правцу који му је, самом природом његовом, унапред већ одређен. На супрот овоме што сам вам овде извео као основну црту карактера Хамлетова, обичио се узимље као да је ова у његовој слабој вољи и неодлучпости , која ОТАЏБИНА КЊ. XXXII., св. 126. 18.