Отаџбина

274

КЊ0ЖЕВНОСТ

би, опет : долазила отуда што он сувише много размишља. тако, да мишљење убија у њега сваки снажнији покрет воље. Људи, вели се, који много мисле, нису л.уди од дела. Они сувише много премишљају о свему што раде, о сваком кораку који предузимљу ; њих непрестано мори сумња да ли ваља оно што су намислили , хоће ли успети , и какве су последипе. Нема сумње да у свему овоме има много истине, као и.дајеслаба воља, упоредо са склоношћу ка размишљању, једна од највиднијих црта Хамлетова карактера. Хамлет се сав заронио у своје мисли , и непрестано мисли о томе како ће дело извршити , и од силна мишљења не стиже иикако да га изврши ; и ако га мисао освете ни за тренутак не оставља, он непрестано оклева. При свему" томе. ова црта представља само једну , и ако врло значајну страну карактера његова, и сама није никако довољна да би овај могли потпуно разумети. Ако сам ја успео да вам довољно јасно и убедљиво изведем оно што меии изгледа да чини основну црту Хамлетова карактера, мислим да вам неће бити тешко познати да је ова ослабела воља и неодлучност његова само последица његове иежие и сувише осетљиве природе, која је учинила те га је један јачи удар судбине могао сасвим саломити. Хамлетова нерешивост не долази отуда, дакле, што он много мисли; исто тако могло би се, и можда с више разлога, рећи да он мисли зато што не ради. У истини, и једно и друго, и његова неодлучност и његова замишљеност, имају један и исти, заједнички узрок, који треба тражити у томе што је он човек који живи поглавито осећајним животом Из ове једне, осиовне црте његова карактера изводе ее све остале, које му ближе обележје дају. Потражимо сада, хоћемо ли моћи по њој познати и ове. Да отпочнемо са његовом колебљивошћу и неодлучношћу, оном цртом његова карактера, коју су сви скоро критичари, као што вам рекох, сложнида сматрајукао најосновнију и најзначајнију. Хамлет је,одкуће, по природи својој,