Отаџбина

КЊИЖЕКНОСТ

275

мек и нерешив човек. То се види већ отуда што му је прича очева. која би требала да је пробудила у њехму успавалу вољу, саломила и оно мало енергије што му је преостало. Он одмах, с почетка, чим је сазнао за тајну смрти очеве, осећа да није дорастао да изврши дело освете, на које :е оцу зарекао, и узвикује : «Време се померило из својих зглобова «Да кобна удеса што се ја родих да га у њих вратим ! ° Акт I. сц. 5. Он се непрестано колеба и оклева, и пропушта једну по једну прилику. Ову колебљивост и нерешивост његову, као што сам вам већ напред поменуо, обично доводе ' у везу с тим што је он сувише склон размишљању. Но .1 ако у овоме има нечега истинитог, погрешно је, како ми се чини. ову везу тако разумети, као да је много мишљење које у њега убија вољу, и као да су скрупули и сумње које чине да он оклева и не приступа извршењу дела. Напротив, пре би се могла ствар обрнути, и рећи да он толико мисли, зато што не ради. У истини, ово двоје иде напоредо; између једнога и другога постоји веза узајмице, тако да он, делом, не ради зато што мисли, а делом мисли зато што не ради. Он увиђа и сам врло добро своју немоћ, и осећа потребу да оправда како год пред самим собом одлагање и да увери себе да ствар није још сазрела, или да прилика није згодна. Када доказује себи да је онај дух могао бити и какав зао дух, који је узео на се облик његова оца и кориотећи се слабошћу његовом, ићи на то да га упропасти, и да трзба, с тога, имати чистих и јасних доказа, он то не чини зато, што би га доиста мучила каква сумња п неизвеспост, но само да себе завара и да ствар одгоди. Исто тако, и када удешава ону позоришну игру, да краља, као што себи доказује, стави на пробу, он, у ствари, х ће само себе да завара, као да ради нешто да дело оствари; јер када се краљ одаје, и када је он начисто са кривицом његовом, он |опет оклева, и опет налази 18'