Отаџбина

276

књижввност

разлога да одложи извршење ■ краљ се моли Богу. а он неће да краљ с молитвом на уснаиа оде на онај евет, јер му Бог може и опростити, и оида његова освега не би била потпуна. На тај начин он удешава читав систем соФизама, којима се залагује, налазећи увек разлога за одгађање.« Нерешивост Хамлетова може се, дакле, како се мени чини, и простије и правилније разумети, када се узме да она лежи у карактеру његову, но када се изводи отуда што је он сувише склон на размишљање. И овога у њега има, и то чини, несумњиво, поред слабе воље његове, једну од најважнијих црта његова карашера; само је погрешно тражити у овој склоности ка размишљању узрок слабој вољи његовој, када ова, са њом заједно, иотиче из превелике осетљивости његове. Са оваквом ириродом својом, Хамлет, очевидно, никада неће извршити дело освете. Једино у аФекту. када сила увређеног осећања плане и разбије апатију и потисне све разлоге и сумње, он ће, можда, бити кадар да изврши оно што је намислио. И доиста, после оне бурне сцене, у којој пребацуЈе мајци што није поштовала спомен оца његова, он, раздражен, и још под утисцмма онога што му је игра открила, и гњеван и незадовољан собом што је опет пропустио прилику, добија снаге за извршење. али место краља убија кукавног Полонија, који је на вику краљичииу утрчао био у собу. Са овом колебљивошћу и неодлучношћу његовом. у тесној је вези једна друга црта карактера Хамлетова; она управо и представља само једну страну његове ослабеле воље, а састоји се у томе што је он пун ћуди и каприса, и што се поводи за тренутним расположењима, тако, да нема готово никакве доследности у ономе што ради. И сама мисао освете, око које се"све његово мишљење креће, и која изгледа као да му даје извесан сталан правац, више је доказ његове слабе воље; она је, управо, фикса. идвј а, која га је иосела, и могла је