Ошишани јеж
Исправка Краља Петра
IСЖЕВИ РАДИОГРАМИ
ШТАМПА СЕ ОД РЕЧИ ДО РЕЧИ КАКО ЈЕ ПРИМЉЕНО •ИЗ ЛОНДОНА
Уредништву в/ежа« Београд ' У другом броју загребачког шаљивог писта »Керемпуха« нзишпа је као нека шала на мо| рачун у Kofoj се каже како ћу |а тражити даоструку упогу у фипму »Краљевкћ н просјак«. У њој се очеаидно алудира дз fcy, без престола, бити просјак. те зато, на основу закона о штампи, ђгаређујем да се не само у »Керемпуху« негр, мимо закона, у свима листовима Југоспавиј® објави ова моја исправка: И без преетола, нећу }а бити просЈак. Мој покојни тата, ма да fe са покоЈним дедом дошао у Београд пре четрдесет и две годин« без игде мчега, потрудио се да својим вредним индустриским, рударским, пољопривредним, сточарским и живинарским радом које fe обављао уз своје вксохе краљевске дужностн, стекне довољно имања и рудкика у земљи, што се, можда, данас мени може н ослоритн као наследство, апи и велики капитал у иностраним банкама, швајцарским и америчким. те би и'само са тим новцем могао да живим боље од свих својих лоданика. Покој праведно! души мога родитеља. Али и да мн мо| локојни тата пиЈе оставио толико богатство,
опет бкх Ја бно богат, Јер сам био довољно паметан да за време рата ставим још Једну, можда кориснију круну, круну на венчању која ми је. омогућипа да постанем зет богатог таста. Петар II својеручн«
ШТА КО ПЕВА У ЈУГОСЛАВИЈИ
СТАРИ ПОЛИТИЧАРИ: Шором шајке, а Дунавом чезе погубисмо са народом везе. АТОМАШИ: И даље fce да газимо џом&е Нема fcapa од атомске бомбе. КВАНТАШИ: Судбина јо, ето, наша: Може народ без кванташа! ШПЕКУЛАНТИ: Бмле би нам пуне apefce да наиђе оно „треће". ГАЗДАШИ: Све емо своЈе потрошили новце на чекање и на дражиновце. САТЕЛИТИ: Да смо змапи како Рујо палн, нс би тако криво сецовали.
Бријање насуво
ЈСрокодлл* Мосгва
НА ИСПИТУ ИЗ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА
*- Доста. Папн ciel
БРАТ ЈЕ МИО КОЈЕ ВЕРЕ БИО
СТРАНЕ ВЕСТИ
Пера: Ово писмо као да смр ми писали. По њему се види да смо браћа!
НОВА АТОМСКА БОМБА
Вашингтон, 19 октобра [Телеграм „Јежу") Мистер Овен Робер, аутор познатог предлога о образовању светскс владе, добио (e нз Београда од мистера Косте Куманудија писмо у коме ова) самопожртвовано обавештава да ће врло радо. не стављајући никакве услове, ућн у поменуту владу. Овај дирљиви гест ie деловао јачв него атомска бомба.
казала се н приликом примања немачких и италијанских избеглица, ко|е ми не третирамо као злочинце, што |је потпуно у складу са ставом мајора Винвуда не у Линебургу.
ма с*СЈтушан>у да (• магуви« пмћење н да се вмше ничег не сеfca. Ни|е могао чаи да се сети ни ко ie Адолф Хитлер. Кад |е Хермаи Герммг чуо аа ова| трии свог копеге, ои fe рекао: Луди Xecl Мора да ии|е читао Иlвешта|е са суђења у Лимебургу. Иема оотребе да се преаи да |е ивгубио naMfcetae, мад су ra судије изгубиле.
Нове метле
Париз, 19 октобра Све се више ocefca потреба да државнн апарат буде очишћен од многих пица која тобож чисте државки апарат.
И судија има душу
Линебург, 19 октобра Јозеф Крамер, од интернираца из милоште назван „Зввр из Белзена", у CBoioi седмочасовној одбрани пред судом потресном убедљивошћу описао je душевне патње које ie трпео кад је, као добар Немац и дисциплинован хитлеровац, стотине хил>ада невиних жена и деце угушио у гасно! комори и живе сагорео у крематори(јуму. ПримеКено |о да су (едном судији наврле сузе на очи.
Белгиски крољ добија престо
Брисл, 19 октобра (Радиограм „Јежу") Белгнски народ, како се сазна)е, спреман |е да изађе v суерет жељи бнвидег краља Леополда дв понова заузме некадашњн престо. У ширнм слојевнма много се говори о томе да се престо може без икаква рнзика послати екскраљу у његову садашњг резиденцију, na нека у слободном вре. мену седн на њему до миле воље.
Франко миротворац
Мадрид, 19 сжтобра Генерал Франко упутио је захтев владама Велике Британије и Сједињених Америчких Држава да Шпанија учествује у раду Мировне конференције. Свој захтев Каудиљо мотивише чињеницом да fe Италија у току целог рата била незараlуена „Ми се на таЈ начин нисмо замерили каже Франко нијвдној ратују Кој страни, па Кемо моКи непристрвсно да одлучујемо о миру у свету. Наiua мирољубивост н хуманост по-
Г рчки народ гласа
Солун, 19 октобра У месно) жандармермскРј школи уведек fe, поводом претстојећит (ануарских избора. гласачки егзерцир н то као главни предмет. Ма да се настава обавља без драгоцеие сарадње немачких инструктора, млади жандарми noказују леп успех: ономад (е |едан редов, приликом вежбања, сам, без ичиlе помоћи, отсоао на биралиште осамдесет грађана.
Луди Хес и паметни Геринг
Нирнберг, 19 октобра Рудолф Хес, бивши заменик Хитлеров, ко(и у затвору чека да му буде суђеио како се тврди као ратном зпочинцу, изјавио fe
Не бош Мачем каш« пихап!
Све за културу
Лтина, 19 октобра Впадина штвмпа отворике сутра вепику кампању sa прикључење Ирана ГрчкоЈ, и то, иаравио, у циљу заштите иранске куптуро.
Франкове муке
ААадрид. 19 октовра Упитан од новинара зашто не даје демократском покроту народа у Шпанији да живи, гонерап Франко ie суморно одговорио: Пустио бих ra |а да живи кад 6и мени поред њега бипо живота.
3D ОКТОБАг 1 1945
ЈЕИ<
3