Ошишани јеж

ЈЕЖЕВА ПОШТА КО ЈE У НАШОЈ ЗЕМЉИ НОСИЛАЦ ЛИСТЕ КУТИЈЕ БЕЗ ЛИСТЕ

Урвдник »Новости« Душан Барвни« уггутио je ј«дно писмо наUKsjj реда«ци(рl, У писму нвс мопи да му као људи од духа кажемо о којој ПОЛIИТИЧКОЈ темн да пишв, s да »Новости« 'остану као и до сзда искључиво информатиани н гкхгпуно нозависам лист. Мн смо му иа то одговорили: »Независно имформативној политичкој лимији влшога листа нвјбољв би пристајала анкета под огромним нословом; »Ко је у овоЈ земљи носилац писте куткје без лнсте.« Оваква амкета би постигла информатикно ваш независан циљ кад услешно пронађете ко је одиста носилац лксте кутоцјв без листв. Нека га ваша редакција одмах ангажује за политичког уредника. He дајте иипошто да он ангажујв вашу редакцију, јер би ОНДв престали да будете независни, што је вама, као што Је по»нвто, одуввк било најглаlвнгије у жиаоту. Аио мифмтв да вас рђаео свветујемо питајте, уостапом Милама Он је стари новинар и иокусни чсвен Ако га нв познајете позовитв се ие ивс. Окружном еуду Жалит* се да паротрафи не А»ју Да кажете како ваља. Ми mimotohmo да вам баш они сметају да видите како мм Милану Искри. Пошаљите иам, ама«, вашу нлЈновију слику | кад вс+l неГ.етв натраг у земљу. , Нико у редахцији нема част да вас лично познаЈе, па н« уме да вас иацрта камо ваља. Бнвшо| дворсио) дами. He, наша рвпублика неће имати дворских дама. То вам је, па пенило се, не пенило. Мнлиокерг. Кажвтв да ниЈе право да од десет милиона коЈе имато у банци од пре рата, примите данас само милион динара. Заиста страшно, јадни човече! Још fcero гладовати под старе дане! Ку+.евпвсници. Тврдите да толиKV малу ренту примитв од своје петоспоатнице да не можете ни режиЈе да покриЈете. Заиста жалосно. Поклоните зато кућу гво- ! јим кираЈџиЈама, па нека они трJW»iv главу како знају.

ОПРАВДАН ЗАХТЕВ

Пристао бих да ме преда|у {угословенским властмма под условом да ми суди Окружни суд у Беогрвду.

ИЗЈАВА ПЕТРА КАРАЂОРЂЕВИЋА

Ми, Петао, по невољи ceoioi и вољи народној, последњи краљ Југославије, ро+јен и одрођен у исто|, протестујемо против тврђења да смо ми и наши људи изгубили везу с народом. Нисмо (е изгубили из најобичнијих разлога,

Јер Је нисмо ни имали, а јасно Је да се не може изгубити оно што се нема.

РАДОСТ БЕОГРАДСКОГ БАКАЛИНА

Кад су пре«сјучв ујутру затрмели топови поздрављајуки исто-

ријЧчо злседлњв Устазотворне СlСупштине, један београдски ретни богаташ протрљао је рукв и довикнуо својој жени; Благо нама, ето иду наши! Сад fce бита што fe бити. Спремај, жвно, масну гибаницу. Ипак je после, кажу, из очајања појео гибаницу сам.

Протест југословенско-бугарске реакције

Ми ие признајемо изборе, Јер иза нас схоје милиони.«,

НОВЕ КЊИГЕ

„Угурсузи под окупацијом ш после окулације", аутобиографи)ја Сазе Недића у слици и речн. Први део: Како су се у Италији моглв зарадити добре паре вршећи набавке за усганове народно-ослободилачког покпета. Други део; како у мирнодотсккм ггриликама греба трговати с нлродно-ослободилачким покретом. Штампано у дванаест бо.ј.а, којв се мењају према ветру. Продајв се у CB'H.M бољим кшижарама и код продав.ачица „Демократије“, које cv остале без посла и контактл. Цене умерене.

ЧИК ПОГОДИ?*)

„Књижевни живот, умјетничкв појаве, културно стање, не зрцале се само из специфичности овојих основних манифестација: књижевност из белетристичких дјела н.а књижевном тржишту, умјетност, ликовна и музичка, из изложаба и ксхнцерата, него и из попратних појава, које ое сабиру у културнО'М животу на посвбним страницамл дневннх новина, тједника и, нарочито, часописа. Богатство и полет кул. турног живота, нису дакле, довољно оживотворени и употпуњени самим својим чињеницам* (нздавање књижешгих дјела, приређивање изложаба и концерата), него и њиховизи теоретским рашчлањивањем, критичким оцјенама, дискусиј.ама и нзмјенама имсли кроз посебне, за то одређене странице мјессчника или новнна; поред тога, рлзноврсносст, шароликост и компаративност у погледу садржаја, квалитета, начина, облика, пораста или клонућ,а, може се најбољв оцјенити кроз заједничке алманахе, књцжевие и умјетничкв ревијв гдје се састају појединци" и читаве групе разиих смјерова, налазећи своје подударности в прожимања за уједињени што свестр.анији, снажнији и дубљи умјетнички злхват, а тиме управо и paeaoi, напрелак.“ Ззгребачки „Народт лисг бр. 165. Писац текста: М. Селаковић (псевдоним Бранка Теодосића?)

•) Они који протумачв ввај текет нека се sa накнаду изгубљеног врвмсна обрате редакцији „Народног листа“. ПРОТЕСТ ГОСПОЂЕ МИР-ЈАМ

Београд, 30 новембра Агенциј.а Авала јавља: Госпођа Мир-Јам, уреднвда предратиог беедградског листа „Недељне илустрациЈе". посетила je јуче Президиум Удружеља југословенских драмских аутора и предала протест против листа „Дуте“, чија редакциј.а самовласно, без навођења извора и без икаквв намнаде, употребљлва Мир-Јамине методе уређивања илустрованих новина. Президиум УЈДЕ одржао је, тим поводом, седам извааредних сеанса, којима су нзизменично претседавали Мита Димитријевић, Момчило Милошевић и Браико Лазаревић, па опет Мита Димитријевић, Момчило Милотпевић и Бранко Лазаревић. Завршној сеанси присуствовзо је и начелник савезног Министарства просвете, господии Стоисављевић. УЈДА припрема арло исцрпан и категоричан меморандум, који ће се ових дана предати уредништву „Дуге“ и иностраннм новинарима. Београд је захввтило велнко узбућење. Уреднипи „Дуге“, мећутим, гледа.ју на читзву ову ствар потпуио хладнокрвно. Они су изјавили да су искуства и метоДи гоcno'he Мир-Јам постали наследна општа својина и да они имају пуно право, чак и дужност, да ce служе свим културним наслеђем.

2

ЈЕЖ

t ДЕЦЕМБАР 1945