Ошишани јеж

АТОМ-БИЗНЕС

Дакле, мистер Лажмен, ми морамо без икаква одлагања да се преоријентишемо. Шта то пишете? Пиш,зм велики чланак,, у коме врло узбудљиво доказујем да хитлеровци у Русији нису спалили ниједну кућу, већ су напротив подигли неколико градова. Лепа идв|;в! Али данас ово више није роба са добром проliOM. Данес треба трговати атомима. Искрено да вам кажем, никад у животу нисам наишао ни на најбеднији атом. Кажу да је то врло мали сићушан предмзт, мањи од запете, мањи од микроба, а није већи ни од савести. Па ипак атом ie један грандиозан бизнес. Стога нам ваља да у нашим листовима одмах дигнемо... Заставу. Море шта се нас тичу заегаве. Ми морамо дићи.«

• Галаму? Тако ie! Галама ie покретач трговине. Одмах приступам послу, мистер Херст. Ала t>e бити бомбаctol Дабоме кад ife ргч о бомбама, треба поштопото да буде бомбасто, драги мој... У сваком мом ретку биће толико звоњења, трештања, узвика „ура..." Нипошто Лажмаиу! Данас се не виче „ура", већ „уран". Кажу да се атом добија од урана. ■ — Разумем, мистер Херст. Данас ie атом све. Схватате ли то? Схватам. Шта сте схватили?

Ja Ку написати да атомска енергија потпуно успешно лечи кијавицу и ишијзс, да покреће апарате за усисавање прашине и машине за млевење меса, да свака домаћица мора набавити макар једно атомско зрно... Којешта! Ви ств се расплинули у ситнице. Овако крупном |едном послу ваља прићи озбиљHniie, мистер Лажмен. Могу за исте паре и озбиљHHie. Читао сам већ у неком часопису да је ово велики научни проналазак који има да изазове у будућности преокрет на пољу целокупне технике. Лажмен, не забадаЈте ceoi нос тамо где немате никаква посла. Штампе се ке тичу ни науч а открића, ни технички преокрети. Нас атоми интересују само са гледишта 6омбе.„

Разумем... Додуше, само делимич-но разумем. Или тачније ре* чено, уопште не разумгм. Чему данас бомбе? П-а ми ни против кога не ратујемо. Ко то ми? Баш сте пронашли Америку. Нека ie тачно да Америка не ратује. Али Херстон штампа она ратује. А против кога ми уствари водимо рат? Не водимо ми прави рат, ве+i плашимо. Лармамо, лупамо, бацамо пра-шину у очи, бацамо атсмсне бомбе. клевете, натерујемо страх и... А шта Ке бити ако се они које ми желимо да заплашимо уопште не плаше? Мени се чини

да они, нажалост, нису баш тако плашљиви. А? ! Ако се не уплаше? Да... и мени изгледа да tse се тако штогод догодити. Ал*и сзе|јед;НО, бизнес ie, драги Лажмвне, бизнес. А ј-Херст ie Херст. Мора да се лар! ма. Да се ларма. I Одмах почињем, мистер Херст. |(Поза|мљено од колеге „Крокодмла") Г. Риклин.

КИШЕ ДОЛАЗЕ

ЈЕЖ НА ГРАДСКОМ ИМАЊУ У ПАНЧЕВАЧКОМ РИТУ

УпрпЕник )е узорно уродио имање, поклао огце, а краве научио да једу трску. Позодом васти д,а је управнк« »Градека« (Г рвдска еко,коми;а у Пончвзанком Риту) АрсенијевиЦ удосио за врбицу имања Градскот извршног одбора Јеж је прошао скелом у Панчевачкн Рит и потрожио ово имање и његовог управника. Штл сте учннили с градским овца,ма? запитао је Јеж Арсени;евиЦа. По/елн смо их сгве до посладње, одгосорио ;е АрсемијозlиЦ веседо. Зноте, ја сам чуо да се на великим имањима, као што је ово мс|,'е, односно градско, не исплати држати ситну стоку, па сам наредио да се све овцв покољу. Уосталом онв су могле све полипсати и од метиља, па, ето, менн главобоље. А градске краве чиме сте ! хранили? гласило је друго питање. Секом и јармом свакако. Не! Та метода игхране крав.а застарела је пошто жиекмо у Риту и пошто у њему, као у сваком риту, има много трске, нарадио оам да се краее жране сувом ттоком. Сса су живе и здра' ве. Истика, дају само по два, 1 три литра али је главно да су живе. А колико Цо ста;ати гсилограм кукуруза ко'и сте добили оз грвдског имоња? Па та«о око 30 динара килограм. Знате, орање, копање, прашење, па брање, с,ва то кошта, па нм;о н,и чудо. А је ли тачно да сте раднике употребљавали за ово;е пр«иватне послова и да су вам чиновници доносили намирннце? Претерују, леба ми. По неки радник нацепао је мојој жени дрва, донео јој воду, нашао се око деце, донео јој ово ипи оно из Београда, али све су то чиннли људи зато што ме воле, боље речано обожава;у. Ја сам према њима строг алн правича«. Ко није хтео да мв спуша |а сам му, шале ради, турмо револвер под нос и казао му да има да га нема, али нн на кога нисам још метак испалио. А што су м« чиновинци набасгкали помало неких намириица, то је за сваку похвалу. Такви су нам чиновннци потребни. Мало овај, мало онај па се накупи за живот. И сад, ако има правде, очекујем да будем похваљен и награђен што сам т»ко лопо ур.е|Дио градско имање. Ем сам град ослободио оваца које спадају у ред брбљнвих животиња, ем сам ираве научио да Једу троку, ем сам завео дисциплину за углед, ем еам, захваљујуЦи мо;им чиновнмцима, пропустио да подигнем многа OBpj'a следовања брашна. На раотанку ie АрсенијевиЦ показзо Јежу седам градских крава ко(јв еу управо брстиле суву трску. Личlиле су на оних седам крава из приче о седам гладних годнна. Јеж их је помиловао и својим очима ее уверио да су живе и здраве и да им од трске ништа није фалило, те се срдачно растао са врлим упрдвником градског имања.

У ДУХУ ВРЕМЕНА

HLHOJiHhO РДДОВг. СД ИЗЛОЖБЕ „Г Л Г С Л“

155. Попевигћ Зора Заседа, А. Младен Јссић Партизанка. Б. Александар Кумрић Лазарево васкрсење. 172. Соларик Мартин После лобеде, 144. Петровић Јелисавета Из ослобођеие домовине. 72 Зонић Јован Одлазак у партизане.

ЈЕЖЕВИ РАЗГОВОРИ

ЧИНОВНИЦА КОЈА СЕ КАРТА НАРОДНИМ НОВЦЕМ ИМА РЕЧ

Покер? Покер. Упропакгги ме неслужење. Колико сте изгубили? Онолико колико сам узела из касе. Гле, па ви имате властиту косу! Није Satu сасвим вдастита... Нето? Каса ©кономата ИНО-а. Зар је и то могуКе? Зашто да не! Уосталом, зашто ви да ми замерав-ате кад шеф економата господин Пунцер никад н\и(јв ни једну примедбу ставио... Утолико горе по њега! Баш сте нека цепидлака. Заборавила сам била за моменат, додуше, да је то народни новац и... - Не бримите, суд ће вас већ излечити од те заборавности, Што сте се на мене окомили? Нисам Ја ;еди«а; ево, колега Стевчић пола месеца држао је читав сандук робе код своје куће уместо да ra превезе у магацин. Бојао се, вели, пацова ... Па да, даоножни пацови обично се боје четвороножних...

Чудо ииств и касу пренели куКи! Много је твшка... Уосталол*, шеф је увек дозвољавао својим пријатељима да се служа новцем из касе па нисмо ни нмаrw потребе да касу преносимо. Днвно je економисао ваш шеф ©кономата! Да ни о он за време окупације, случајно, економисао у корист Немаца? Па urra а«о је послао партију ћебади дражиновцима. Нијв вам око истерао. Добра душа па неке никоме да се замери. А што се тиме тешко замерно своме народу ни по јада ... Дакле, покер? ■— Покер... са слободним отвором. Данас отвор, а сутра затвор! У ТОМЕ ЈЕ СТВАР

Што си тако тужан? Па хтео бих да оазменим хиљадарку... То бар није тешко. Како да није, кад немам хиљааарку.

ЈЕЖ

б ДЕЦШБАР 1945