Ошишани јеж

Повољна ситуација

СТРАНЕ .. •

.ВЕСТИ

Бечке новине пишу да би после састављања нове владе требало још само да се из Аустрије повуку савезничке окупационе трупе па би ситуација текла сасвим повољно. У том случају додају исти листови, одмах би биле укинуте одлуке Потсдамске конференције, јер ако би се из Аустрије однело све што је овој остало од Хитлерове Немачке влада не 6и више могла да се одржи. Сматрт се да је оцена бечких листова сасвим тачна. Ситуација у Аустрнји у последње време заиста течв поволмк) т.ј. бивши хитлеровци почињу по вољи да раде што xohe. Такође је оправдан и захтев за ревизијом одлука Потсдамске конференције, јер ако би се из Аустрије заиста однело свв што је заоставштина хитлероваца онда и сама влада не б« иогла више да остане у Аустриј«.

ГРОФ БЕРНАДОТ ИМА ПРАВО

Штокхолм, 21 децембра Сматра ce да је гроф Бернадот потпуно у праву кад каже, у ввзи са вирнбершким суђењем, да |е „тешко одредити где почиње и где се завршења злочинГ' А то |е тешко зато што 6и се морало 6ро|ати од прве до последње жртвв овог рата, т. ј. од један пз до педесет седам и по милиона. А за то ни грофовско стрпљеки> није довољно.

Мерак Јалчин - ефендије

На својој конфереццији штампе, која је одржана ових дана у Москви, r. Бевин није Дозво лио приступ новинариш словенских зеиаља.

Машала! машала!

ИЗ ПОСЛЕРАТНЕ УСТАШКЕ ПИСМОХРАНЕ

Негдје у Аустрији, просинца 1945 Велециењени господине рав-нагељу! Како сте јурве могли оциенити, ја сам праводобко умакао звиерима из панџа, пошто сам се предбјежеео успјешно скривао у дворима Преузвишеног Господина Надбискупа у часном редовничком хабиту. Вама је позиата моја ратна удјелба. Био сам дјелатни усташки пуковник и обнлшао виооке положаје и у ирехраии и о&скрбљивлњу наше врле и дичне домољубне усташке војнице, уживајући подпуну благонаклоност Поглавника, који ми је неколико пута преко брзогласа изказао своје bhco'Ko признање, Даиас се уфам да ће „Крижари“ настаlвити нашв послање, свесрдно потпомогнути од беспрекидно војојућих и јединоспасава.јућих н.аших душобриж-

ника. Зато им неће узмањкати небесна награда у овој сузној земаљокој долини ни на другом свиету. Устмена предаје пренооит he њихова веледјела и в.руha нагнућа у вјечности, уз бојне пјесме Пресветом Срцу Исусовом. Будите и Ви, Илустрисиме, на о-прези! Рукољуб милостивој госпођи и поздрзв циелој пошто-

ваној обитељи. До гроба и преко истога за Дом спреман! Ерик Лисак , усташки пуковлик (П.С. Да је препис овога гшсма, нађеног код једног ухићеног усташког теклића у муњовозу близу загребачког колодвора, истовјетан с изворником потврђује ~Јеж“)

Хумор у Доњем дому

Лондонг 21 децвмбрв Питање посланика Виликисл: ко снабдева хартијом и штампарским материјалом италијански неофашистички лист „Уомо квалункве изазвало је У Доњем дому неописиву веселост г а претседник je опоменуо Виликиса да не одуговлачи седнице питањима, на која и врапци на крововима могу да одговоре. ИЗБОРИ У ГРЧКОЈ ПОНОВО СУ ЗАКАЗАНИ

Атина, 21 децвмбра После неколико пута до сада заказаних избора у Грчкој и на време отказаних, сада су по«ово заказани и то за 31 март 1946 године. Овдо влада уверење да се овај датум свв до тридесетог марта неКе отказивати »ко се ДО" тле не деси нешто непредвиђено. До сада је установље« као на|сигурвији датум за одржавања избора у Грчкој 30 фебруар.

VIVA PERON

Јављају из Аргштине да су глумци затворили сва позоришта у земљи у знак протест.а против насиља фашистз чије су жртве била два глумца који су учествовали на последњим демократским маиифестаци ј ама. Сазнаје се накнадно да је пг° ■ков-ник Перон у знак своје солидарности са манифестантима затворио после тога и све аргентинска глумце.

СВАШТА У СВЕТУ

Један бечки лист, по-ред туристичких ог.гаса донео је, под насловом „Нешто слично мотуће је даиас само у Аустрији", напис о Винценцу Шуми, члану воћства „народне страике", који је на збору у Целовцу, рекао: „И-деје фашизма су биле добре али је само њихово извођење било лоше“. _ „Ризорћименто либерале" и још неки италијански листови иапали су тим поводом бечку штампу тврдећи да ,је поменути вапис штампан са циљем да привуче нове туристе у Аустрију и да претставља нелојалну конкурвнцију. „И Италија је земља туриста, каже се у тим листовима, и неки од њих као например познати усташа Гугић вису код нас »ишта слабије угошћени него Недић у Аустрији. У осталом оно чнме се хвале Аустријанци могуће је и у Италији. Овде истива истакнути политичари сад не хвале идеје фашизua али их зато добро спровОде.

ХАJМВЕР И НАРОДНА АУСТРИСКА СТРАНКА

Беч, 21 децембра Приликом недавне изборне кампање у Аустрији, један од вођа вустриске иародне странке, тврдио ie да је Ха!мвер био увек бранилац демократије. Када су му иа то добацили да ie пре рата ro«орио да Ха|мвер одбацује западни демократски парламентаризам и да сваки појединац мора бити експонент нове немачке попитике, он ie одговорио: Пре рата и за време рата било ie свакојаких говора, који су одговарали ондашњој ситуациЈи. Аустриска народна странка није се могла друкчије спасти него ли кроз Хајмвер, који данас више не постоји, али зато постоји народна странка, Koia ie увек била за парламентарну демократију. Баш та парламентарна демократи«а научила нвс ie да се појављујемо под разним формама, како би одржали традицију и сачували кадрове.

ВАТИКАНСКА ОТКРИЋА

Рим, 21 децембра Ватикански радио, у емисији на немачком јгзику, свечано ie изја»ио да Папа ни|е заштитник фашизма и да „истина побеђу|е". Сутра дан ie Папа добио телеграм од Франка и оптужених у Нирнбергу. На телеграмима (е писало: i ~Axl... Да" v.

Дописна школа страних језика

Дир Сер, Георгер рчтор, Оствалд фои Мосли Лоидон Ин Тајмс гелезен, Јур фашистише конференц reвезон. Глаубе ин хепи енд. Јур френд. филд-маршал Гајиринг

Филд маршал Гајиринг президент оф тхе Нирнберг процес. Нирнберг Вен капут процес ју зихер ком ин Енгланд. Бкселент! Иф нот ам лебен со ви ајн монумент. (Ако не жив а сшо као споменик преп.) Хнп, хип, хура, Фирер Ирер Сер (геертер) Оствалд Мосли

НЕПОПУЛАРНОСТ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

АгенциЈа Рзјтер, коментаришу hn изборне резултате у Аустрији, каже да је на исход избора утицала у многоме непопуларност Црвене армије у Аустрији.

До зла бога несимпатична армија.

ПРОГОНИ КЊИЖЕВНИКА У ЈУГОСЛАВИЈИ

МИЛАН ИСКРА ГОВОРИ ИЗ ЊУЈОРКА

На основу најпажљивије провв« рених података у могућности сам, драги Југословени да вас обавв« стим о натприродно језивом слуqaiiy врло даровитог, да не кажем генијалног српског књижзвника Петра Симоновића. Једно морам да вам одмах нагласим: вко Симо«о» вићева дела нису равна барем творевинама једног Дучића, о«да ме слободно пљуните преко радиа. Нико данас v нашем стопроцентно демократском новом свету, из кога вам говорим, не поmrviie писце поцепаних лактова М стога ја имам потпуно разумевање за Симоновићевих петнаестг пари одела и шездесет пари ру« бљв. Само овако може се импоновл« ти редакторима и издавачима лир* ских песама. Ето, због тога он i* морао и ви, иадам се, заиста увиђате да ie морао примитм положај шефа кабинета Драгог ЈовановиКа и „малог управника Београда под окупацнЈом. Био ie руковођен чисто књижевним и никаквим другим разлозима о чвму сведоче његова многобројна дубоко лирска дела штампана у „Колу". А шест станова држао ја само да ra не 6и јурили издавачи жељни песама овако елегаитног и отменог писца. О појединостима хапшењнма, батинама, вешањима и стрељањима нећу да говорим, iep, као што рече мој причатељ шведски гроф Бернадот, „тешкв је одредити где почиње злочи« • А кад је тако ia уопште не разумем зашто се Петру Симоновиhy суди у Београду. Докле fca трајати ти безобзирни прогони књижевника у Југославији?

РУМУНСКА РАПСОДИЈА

Реакционари Грозеа се грозе ниеу им на 6ро|у ни странке, нн козе Стварност их успавлако, без наркозе свенуше изданци фашистичке лозе Говори су њима биетрији од бозс али ваљда ни|е кривац за то Грозе.

22 ДЕЦЕМБАР 1945

ЈЕЖ

3