Ошишани јеж
КРОЗ...
НАШУ ЗЕМЉУ
ДОБРИ ПАСТИР НЕ MИРУЈЕ...
Загреб, 28 децембра »Јеж« he в&роватно, ускоро 6нти приморан д а се претворк у некакав цркв!ОНlИ орган, пошто »Добри пастир«, лист загребанких жупа, намерава да постане хумористичан лист. У своме тринаестом броју »Добри пастир« донео је врло провидну вест о тобожњем образовању некаквог акционог одбора ЦАГСХУП-л, т. |. Централног астролошког графолошког спиритистичког хиромантског удружења пророка. НиЈе бно задовољан осудом иа четири годике лишења слободе Павле Береш из Шида, а судило му се због тога што је за време окупације страховито злостављао људе у усташком стану. Пошто Је сада Врховни суд повисио казну на дванаест година, Береш не може ре+и да на његов случај није обраћена довољчча лажња. Из чисте хуманости, сежаливши се на фашистичку организацију „Тот", уступио ioj ie, за време окупације, огромну економигу У Банатском Брестовцу, инжењер из Панчева Драгомир Миладинов-иК Исто тако, надахнут само хуманош+>у, окупљао j’e »добровољне« прилогв зв таиозвани »Банатски четнички корпус«. Потпуно му је неразумљиво шта је руководило суд да га за овој хумани рад осуди на осам година лишења слободе са принудннм радом. Озлоглашени цриоберзиЈанвц, иначе одборник из Ђуринаца, Свен гомир ЈанковиА испао је у иеку руку, додуше мимо своје воље, добротвор београлске деце. Доиео ;е у Београд 150 jaja у на- ' мери да их прода по петнаест ди- ј нара комад, па је штетовао та- : ман толико колико је хтео да за- , ради; кажњен je са две хиљаде динара, а №* предата Дечјем обданишту Првог рејона. ЈанковиЈ, je пре извесног времена дао реч да ra иследник „никад више не*в видети«, мислеЈси ваљда да Ке убудуће неприме^ ен обављати своје црноберзијанске послове. МеЈјутим, народна власт није могла себи ускратити задовољство поновног сусрета Ca овим доброгвором који, како изгледа, сматра да су јаја у најмању руку од златних кокошии, Не треба бити мекушац кад вам неки становкик Мекушја тражи оно нашта нема права, Чиновник Народног одбора у Карлову Јосип МатошевиА није то знао па је, својом немарнош+у омогукио Драгутииу БожиКу н s Мекушја једну махинацију со цреповима. Пет месеци принудног рада би+*е таман довољно да МатошиФ очврсне и да нв буде вишв мекушац. Божићна посланица Св. Оца
МЛИНАРСКА ДИСЕРТАЦИЈА БИВШЕГ МИНИСТРА АЛЕКСАНДРА МИЈОВИЋА
ЗаЈечар, 28 двцвмбрв Приликом суђења рвтним добитницима у Зајечару, сазнало ce да Je бивши минкстар д-р Александар МијовиК имао и друго занимање. Он ја дуго врвмвња изучагвао сеоско млинарство, па ја у ту оврху одузимао без накнаде од свљака земљиштв, тхтрвбно за спровоЈјање своЈих научиих истраживања у погледу рада његовот млииарстаа. Своју докторску тезу из области мпинарства д-р
МиЈовик Је обрађивао пуне чатири годинв окупацијв, уз благонаклону пажњу Tpeher Рајха. Сада, после ослобођења, дала му се прнлика да своју докторску тезу брани пред народом. Његова теза је лотпуно подбацила и д-р
Ми}ови& fca морвти да плвтм cee трошкова које ја народ поднео док ја он обрађивао ту своју тезу, а који износа 5.000.000 динара. Да би му било лакше, у плаhax>y тих трошкова учеству)а и његов асистент Стеван БогоуевиК
ДИАМЕТРАЛНО СУПРОТНО
Загреб, двцвмбра Пошто Je фра Андромику АндриКу досадио бураи калгуђерски позив, повукао се у стетован живот. Сад жиан мирно у цвитру вароши (главна улица), у приземљу једне палатв (одмах испод школе игрангв), и недаано |е wјавио; Нисам више могао издржати изнетадна но+.на устајвња, закопавање неких сандука у самостаиским баштама, дим од ватри на којима смо свакоднввио спаљквали архиав, сталне оосете, нвпрокидна саветовања и остале најновије калуђерске послове. Сад Ау бар у миру да со молим свом богу.
НЕГДЕ У НЕМАЧКОЈ
„Сваки становник Југослави}е добија дпевно no 900 до 950 калорија, док у исто време сваки Немац добија по 1300 до 1500 калорија“ г-ђа Рузвелт.
Видите, хер Шулц, наш вођа |е имао право када |е доказивао да смо ми виша раса. Ето. мзгубили смо рат, na нас ипах боље хране него Југословене који су ra добили.
ШЕФ ИНКАСАНТ И АРХИВАР - ИСТО ЛИЦЕ
Велее, 28 двцвмбра У Ввлесу постоји еиспозитура зв оеигурање родника. А у то| вкспозитури, наравно, шеф којн се необично добро слаже са инкасактом м архиваром. Никад ее још ммЈа двснло да швф нзгрди инкасанта нли да казни архивара. Могло би се смвло реАи да су шеф, инкаоант и архивар једна душа. А Још омвлије можв се peЂи дд су онн, шта вншв, и Једно тело, твло Алвкса Панчеаа. Једно не ваља: оде инкасант
'лослом, врло често и своЈим личним, па отави радника да сатнма чвкцЈу прад вкопозитуром и да размишљају о томе да ли вреди жалити се шефу Панчеву на иикасанта Панчева? Алн Паичев има n »аслугв: арадно се бави одгајиватеем живине и стоке коју држи у дворишту сматрејуКи да човек не треба никад де ее одваја од онога што му ј® најмилијо. ТРИ ЗАСЛУЖНА КЛЕРОФАШИСТА
Загреб, 28 децембрв СазиаЈе ee да je у изгладу јадна врло интересантна парница измв>,у нАдбискупа Ствпинца, сллитског бискупа БонвфачиКа и шибонсхог биокупа Милетв. Сваки од н>их тердм да je најзаслужни|и за новн порадак. Оацј Ке слор битм улуКвм у Ввлмаи на лрвоу-I)вМ ВЕСТИ ИЗ НАДБИСКУПИЈЕ ИЗЈАВА ЈЕДНОГ ОДЛИКОВАНОГ МОНСЕЊЕРА
Монсен>ер д-р Камипо Дочкал, каноник првостолног Каптолац саочано |а прославмо досвт мвсеци од оног радосног дана, кад |а од поглавника, лреко »алвуважоног таборника Д. Кларнка, примио »Ордеи за заслуге другог реда«. У разговору са еередником ввсника загребачких жула »Добри пастир« д-р Дочкал Је изразио жаљење што нијв у стању да овом приликом лнчно изрази захвалност поглавнику и да му поново потврди своју »за дом спремност«, као и готовост да свим силама »допринесв процваty Независне Државе Хрватске«. Догађа|ј.и су, додуше, скинули се дневног реда и поглааника, и његова одликовања, и саму Н. Д. X., али ce д-р Дочкал нада да fce га разумети барем »Добар пастир«, кад eefs паства не показује ника) кво разумевање
РЕКОРД АПАТИНСКЕ ЦЕНТРАЛЕ
Bpno ханимљнее светлоам eфекте пронашла |е електрична цвмтрала У Апатину: ономад са свелглост угасила четрдесет шест пута у року за тридесет минута. Станоамици Алатин а и још шест мвста, кода ова цвнтрала снабдава светлошКу, односно мраком, надају ce да Ke централа ускоро надмошнтм овај csoj рокорд,
ЗЕМЉА ИЗНАД СВЕГА
Из поуздани* извора сазнајв се да је један ауто дош-ао у Пожаравац и да се зауставио пред апотеком Митв Стан исављев!ић а* бившег претседника Окружнос одбора Народног фронта који je недавно, због спровођења аграр* не реформв из н>ега иступио. Саанаје се да j© аутом био дошао један стра ни новинар комв je газда Мита дао изјаву: Патриоти ce одлииују тимв што волв своју земљу. Пошто је Фронт против моје земље, ја сам из њега иступио, Остајем зеран својим патриотсним осећањима и изнад свега вопим своју земљу. За еабирне акци|е у Загребу никад ништа иије давао јувелир Пушкарсгеи, јер сем велике количине злата, петнавст нових одеna, тридесет килограма соли и тако даље ни'(е имао ништа п« ча« ни обраоа, Приликом расправе e ратно) добити суботичке фабрике вештачког ђубрета »Зорка« (за време рата »Хунгарија«) изнето je толико правог ђубрета и свансјјаке прљавштинв да ce присутни умало ннсу онесвестнли. Шкрипари зову се у Коновљима последњи усташи, а тако ce зову вероватво зато што I -рипв зубима, вндеки да им је дошао ирај. Тачннје речено, они се вишв нинано и нв зову пошто су ономлд лигевидирани. Између 300.000 и 400.000 ди> нарв месечно зарвђивао |е на цр> ио| берзн у Цељу Рудопф Стер» мсцни, али он се бранн да је радио премовремоно, па чак и нв> дељом. На врло похвалан начин опакшао )е рад органима власти кројоч Сенте у Бачкој Тополи: кад су му нашпи очмгледно напљачкане робе у вредности 400.000 динара, сам je пријавио још двадесот зимскнх капута. Овај кројач скројио је себи прилмчно иозааидну судбину.
И. Г. производи експлозив
За кога пи се производм емсплозив! Па зар ти не знвш, чо*еч«», за кашу армију у Шпезвиг-Хел« штајну, (
Италија је добила од Америке 46 бродова
Тако им и треба; иека сада ппаћаЈу репарациЈе sa ©н® шо «у н*м ПOIOПИЛН ратне бродове у Ђенови.
29 ДЕЦЕМБАР 1945
ЈЕЖ
3