Ошишани јеж

ПРИЧА О ЛИФТУ

Стан на петсхм cnpvary Ка петом спрату, рађани, а степеништв као у минврету, На арх ствпеништа на мансарди, «иси обешен лифт и сеирм над гвојим знојем и твојом муком. Па докле Кемо тако, газда? отме ми се ту и тамо из груди, кад овог понекад сретнем. Тја, смешка се он с неке висине, шта вам ја могу, кад фале делови? Ви и сами видите какво je ово време данас. Може ли се гу, каже, и помислити да са негде нешто »абаеи? па одмахује главом и намигу;е задовољно, видим чисто му мило, што се опет неко нашао да страда од тог данашњег времена Па пошто се стално позивао на то »какво je ово време данас«, Ја ce једнога дана роших да добавим једнога стручњака. Да из његових уста чујем да је ствар до делова, па да ме жеља мине. Потеже је ишло, то нв треба нарочито ни да вам кажем. Јар свага их je пет-шест, тих овлааЛених имсталатера лифто-ва, у целом Београду Тако мн барем газда причао. Ишли су позиви у поруке, и писма н молбе и обеЈхања, и једва се једног да«а смиловао и дошао. Доче«ао сам ra као мвоцЈу Понудно рлкијом и дуваном, нв би ли му некако ушао у вољу. И причали смо, наравно, о овом и оном, и о полвту савремвнв твхникв и недостатку стручних лица код нас. Bet, он ce cramto позива на лифтова као најбољи пример тога. Београд просто болује од искваремих лифтова, каже, а неМа ко да их оправж Пр«ча та«о, прича, узгред се распиту;е ко Jse да плати оправку овог лифта, па кад )е сазнао да tiy то ја бити, ошвцовао мв млло, погледао гк, о«им стварима по соби и ондл одмерио: И то да вам каокем, вели, моја је сто падесет динара на cat. А да пи t\e бити десет иши петнаест сати посла, то не могу знати. Зато најбоље да се погодимо ђутуре: два ц по хиљаде све у свему, Ни трепнуо нмсам Можда сам само мало пребледео, т в он нашао за сходно да каже још неку реч, те окренуо мекше и као у поверењу: i —, У ствзри Ја само губим нл овом послу, пошто морам да напустнм други, веАи. Али симпатичан сте ми, —* каж© и тапше Ма некако покров.итељски по раменимл. А напослетку шта Је сто и двеста динара, наставља он, кад Ја з а Једно JaJe плакам петнлест? Па ви и сами видите какво је ово време да«ас! Опет неко комв смвта ово врвме данас! А баш му ce добро свети, том времвну, и богато истерује штету. Па неАе ваљда бити н« тлко лоше, тешим ra ја Ако ви наппаћујетв сто педесет динлра на сат... Па кло да сам тимв покварио онај први, по мвне тако повоља«, утисак, јер он нв доЈуе више, иако свм пристао А пристао сам, признајем. Срачунло у глави колико их у KytiM муче исту муку, па као велим: заЈедно t\sмо ипак некако наситити ажда|Ју. Али он не дође више. Неколико дана прођоше у чекању, а онда један комшија добави дру-

Iro стручно лице Пронеђе га тако и дође човек, без много ре; чи приступи послу и не зиам кад пре оправи лифт. А награда; ни четвртину од оног што је онај први искао. Али сад да видите белаја: м»јстор био н еов л ai;j r v H. А лифт без икаквог обзира нл то ра ди Пење се, мислиш лети| Милина једна, кад вам кажем! Мајстор нам демонстрира, а ми само сладимо, живот нам омилио. Само нам газда покисао. Гледа, мерка, ја мислим стиди се што ме слага због очих делова, а кад оно њега нешто друго боли: Ја не признаЈем, каже, лифт, ако га HKt'e опразио овлашћени магстор. И саопштава нам да је он Befc обавастио о ствари оног првог, оЕпашГ.еног мајстора и да сад oeaij тражи опет две и по хиљвде динера Зашто, газдо? питамо ra са запрзпаш+.ен>ем. Да утврди зашто лифт сада ради, каже, и да на оснсау тога издз дозволу за употребу. Такво ;е BipeMe даигс, вели, а сад се не може то као некада. Није било друге сазвасмо ку+ну конференцију Па тамо повуци-потегни Гезда запенушио дз доказује кзко он не може да оноси о,дговор"ост и да нв спава, каже, од страха да нам се не 6и, сачува' боже, нешто догодило. Еоле+иео неко срце, МОЛ.ИМ ваг, а чооек баш не би рекао. Ни по трбуху његовом, ни по врату, ни по подваљцима ко;и су се терасагто насложили, Да га прокто гуше А он.да сно неизбежно: ;ер видите, каже, какво је ово време данас... Онда устаде јед.а.н друг да каже своју: Ке.ко за кога, газла в?ли му За нас ;'е о?ако време; земља се обнавља, а поштене руке се несевично заплжу као руке овог на-шег мајстора, кгмч |е опрагио лифт, и раде. А за вас је овако; »фг.ле делоеик, или стручњаци као тај мајстор, ко'и хо+e дд н*с казчи чгто се нешто поправнло, кад ве+ ништа друго не може.. Апи мм нмемо законе и за такве. Па ви ваљда и сами видите какво је ово времв двнас.. Ни зуцнуо нм|е више наш добри газда. А лифт ради, да је милнна видети..

Жак Квнфино

КУЛТУРНИ РАДНИЦИ

Ја te исто бавкм куптурним радом као и ви, госпођ! це. Јелте! А на коме пољу) Ја дрнсим бифе на вашмм игранкама.

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

НЕДЕЉНИЦИ

Извесни београдски средњошколц-н, нарочито гимназисткише, сваке суботе измене изглед градских улица, облепљујући их р.азнобојним плакатима. У тим плакатима позива се омладина на игранке и забаве са шаљивом поштом и без ње, с рецитацијама и без њнх, с џаз-оркестрима обавезно. Тако та омљадина, после шест даlна рада, проведе недељу у напорној игри без предаха. Идући за примером једне земље, у којој су људи на раду суботом поподне, уређујући и снабдевпјући гр.адо'ве, добили име су&отници, организатори средњошколских забава и игранки, ца кој.има проводе недеље једну за другом, реши.ти cv ла траже за себе назив пецељници. ~Јеж‘' he свесрдно подупретн овај захтсв, пошто сматра да га омладина о којој је реч потпуно заслужује. МИКАДО

Кад |е дошло време да се њему суди цар „божанско семе" буса се у груди, али му не пада »а ум да се мири после свега, сада с |®дним харакмри.

НАРОДНЕ ПЕСМЕ У СЛИЦИ

А сад место белих ружа тледам суву грану...

Ала сјио се састали бећари t

Г ази, гази, мала, сит.но ножицама... Накнадна јадиковка

У оној гужви, оној стисци без новца и без познаника био сам гласан, и моји врисци гануше срце Поглавника. И сватом звуку, сваком слику Он ддде злагник б лагослова; и рекоше ми: стрељај Лику картечом речи, сачмом слова. Писах, изгарах бити Јемац да Загреб није Јасеновац, да Реч не ћути где је Иемац, да грч наш иије страх ни новац. Најгоре тек је у тој ствари, што видим данас, монотоно: мој Дух тдд умре оиај Стари и ја постадох мртво Звоно.

ТИИ УЈЕВИЋ

МЕЂУ БИРОКРАТИМА

Једна жена у II рејону два месеца ]е чекала комисију за стахлст

- Куда сте £е тгко опремилк, ндете на пут! Мсре мани, пошли смо у комисију у II рејон.

19 ЈАНУАР 1946

Ј Е Ш