Ошишани јеж

ПАТЕНТ

Ни|а ствар само v томв, што ми еада брже радимо и што код нас не/ла молби, чекања и свађв. Ми смо вам, онако узгред, постали у прааом смислу експедитивни. Брзи, експедитивни и праведиији. И нема »ико више права да се љути и да нам пребацује: те радник на прузи HHie добио сапун, тв скретничар није примио дебеле чарапе, те ово, те оно... И, велим вам, ове чарапе, што видите на мени, то сам добио захваљујући патенту. Ето, доби|!емо на пример 70 пари чарапа на 140 људи. Како поштено поделити? Ја знам, ви I\ете можда предложити: сваком другом по један пар. А тако не ваља. Љуте се људи, и ако 6и их поређао у ред па да одбројаваш не иде ни то. Знам ia по 9 себи: свако би унапред избројао и сви би се гурали да некако испадну парни бројеви... А да, |>ецима дамо свмо !едно| половини? Онда 6и требало записати: ко је добио а ко ни;јеl Па она[ ко ie добио морао би потписати да ie добио, а онај ко1и није мораш опет ти њему потписати... А за све то треба водити књиге! Није да се ми у томе не разумемо. Не! Hero, ту 6и вам се ' друже, излегла бирократија. зјање, чиновници, пот. пиоивање, странке... Много рада, збрке, цедуља, потврда и никада не би имао чист рачун. И зашто себи товарити на леђа оно што није потребно? А ia сам вам за чист посао! Молим вас, мени |е, знате, бистра памегг. Дође случајно нека комисија па мене за гушу; Покажите нам веле друже магационару, ваше књиге. Где су заведене оне чарапе? Ко ie добио а ко није? Ако није зашто ни]е? Да ли сте ви то правилно расподелили?" И много других, сличних, тугаљивих питања. Залуд би се !а правдао: да смо добили само 70 пари чарапа а да нас има дупло више, да сам ia и ту количину ипак правилно поделио; да ie ред да дам прво шефу станlице, па надзорнику, na благејнику, па ако и мени, кат око тога највише радим... Не би они то узимали у обзир. Ако им кажем: Драги другови и поштована комисиро! Чарапе сам делио онако, како су људи стизали. Сваком по један пар. Зар то није право?! Они tie онда рећи: „Јесте ли сигурви, друже магационеру, да су баш њима на!Јпотребни(Ј - в? Можда м;есђу оним«, који нису стнгли да добију има и босих људи?" Ето, молим вас, а шта онда да им кажем? Па и ја сам зкам да има неколико њих скоро босих!

Ви мислите да би ту помогао овакав одговор: „Поштована комиснјо, ia сам такр делио, iep сам поштен и разуман човек. Нисам могао свакоме дати по једну чарапу (а само тако бих све подмирио!) iep сваки човек има две ноге, па му треба и две чарапе...” Та они се тиме не 6и задовољили! Ове наше садање комисиie су некако упорне, ђаволски упорне! Све ти терају мак на конац. Чудо једно, поштено вам кажем. Ако се с њима почнеш шалити, као ia, оии се одмах уозбиље: Друже магационеру, реците јасно: да ли су чарапе добили они којима ie то најпотребније? Хе, а куд бих онда? Познајем ia себе. Иопало би баш да такви нису добили. И туп мене за гушу. Ја непоштен, |а несавестан, ia ово, ia оноЈ А шта би мени то требало? У мене ie, знате, бистра памет! Него смо вам измислили један патент. Једноставан, а ништа не кошта. Рад ie смањен за 300°/о, а у нашу корист иде 100%! Патент? Интересује вас? Просто, до зла Бога просто, корисно! И нико се не буни!.. Све иде поштено и једноставно! Ни по бабу ни по стричевима што казао Краљевнћ Марко, већ по среки и умеку велим ја. Ако те служи карта, можеш свакипут! Да видите само, како се људи унесу у игру. Буде вам ту и навијања и кибицовања. Укратко, ево како вам то иде: узмемо једну кесу па у њу метнемо 140 цедуљица, к,о карте, али нешто мање. На 70 пнше „доби)а". в других 70 су празне и оне не добијају._ Па да видите само како је весело то наше извлачење. Само неки елеменат тамо стално се буни. И стално понавл>а: „Ја немам cpetse, ia немам..." Већ ie почео и да прети, али ми се само на то смејемо.

Причу о п-атенту чуо свм у Руми. То ce тамо показало као практично. Међутим, ia не знам доклв ће то тако ићи? Можда би још понеко желео да ra употрв6и, |ер он уштеђу|в и рад и савест... Просто дивота. Уосталом, отидите у Руму. Тамо tse вам дати подробнијв обавештењв и вароватно, ако ннсу |ако љубоморни на свој изум потребна упутства

В. Јазачки

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

3a пре

cofivmnm SVj, .JElr

Женидба млађаног Слободана Крагујевчанина

У Немачко) остао му тата, иако ie прошло доба рата, а Слободан, генерапски син, веша закон аграрни о кпин: Ч Мечковцу он се својски стара да сачува дваеспет хектара; да погоди земљорадње тон сељанком се оженио ом. Ап' у селу трикови не важе... На расправи народ њему каже: „Раки сина, па нек оре плугом, ипи бежи, па jce жени другом".

Нема рибе у бистрој води

РИБАРСТВО

Рибарски ррговци У Београду, који су аа време окупације пуном паром ловили рибу у мутној води, сада, када су се избистрили и Дунав и Сава, нити лове нити дају другима да лове р«бу за грађанство. Тзко ,ie риболовац Драги Богданоаић cae аљат склонио у Рибарски дом и тамо га држи под кључем. Пецајте на бућкало! каже газда-Драги црофесионалним рибарима. У рибарским круговима овај

поступак се об.јашњава тиме што ie и оам газда-Драги ухваћен —ч на бућкало.

Добричина Фрања

Земунски бравар Фрања Бод много жали што дан има само двадесет четири сата, ,јер да има четрдесет оеам сати, толжо 6а отприлике радили његови шегрти. Он је, шта више, решен да дЗ шегртимл два сата слободног времена дневно с тим да. их у, том времену туче.

ЖИКА АТОМ И ПАНТА РОКФЕЛЕР