Ошишани јеж

Народна лира

0| Дунаве Ј>еко, превези ме преко, превези ме ти до Ср-ема где сад Шваба нема.

Прошло доба швапског рата шпекуланте народ хвата, а паори на салашу суде ратном богаташу.

АоЈ, дико ал' си пеп, на шешнр тн пао цреп: спљоштена тн глгва цела спит-фрајерска фела.

Како дошло, тако и прошло

Лhл л л

Кавадар, фебруара Имање у величини од 1.200 хектара, које ie у овом крају купио уз noMot, акција ратне штете др Милан Стојадиновик, тек сад је спроведено кроз земљишне књиге. Обзиром на начин како ie стечено, оно ie тако и књижено, тј. као

ратна штета др. Милана Стојадиновића. Интервју код r. Тајрона Перића

БЕОГРАДСКЕ МАРКЕ

Посетио сам г. Тајрона (Трајка) Перића и могу рећи да ме ie љубазно примио. У гарсоњери (у којој је било врло топло) седео је г.Тајрон поред флаше вискиЈе, очигледно добро расположан. Хтео сам, мистер Тајроне, Да ми кажете неколико речи о томе како ви схватате данашљицу? ДанаиЈњица је филовлна проблемима, рекао је г. Тајрон с оз6ил.ним акцентом у глаСу. И то ва>|B»им проблемима

•риштв к'о шрафцигер! Једлн од таквих је и питање да ли је боље жвакати гуму пре или после ручка. Мими и Џони су се око тога и посвађали. Нема везе! Ја миелим да је наџбоље жвакати цео дан Да ли Је реч о господину Мими који је прошле недеље певао онај шлагер »Душа је као крем, Беби!« на журу коД госпођице Лили? Да, то је он. Постао )е сада главна фора за журвве. Пева ко »Функен«; све оне штосове. Сада пева шлагер »Оно с оним« који је лаиоирао први пут у Бе-

чу 1943 годинв. Било je бесно!... Немојте, хер, није то сад згодно. Него, једно друго питање: пишете ли штогод? О. јес. Завршавам eefc Другу страну хроникв »Исповест моје муштикле«. Знате, моћна је као метла! Просто вришти... Бавите ли се фискултуром? Како да не! Редовно играм »трокннг« код »Клеопатре«. У страшној сам форми каоммлу л Зато нисам ни хтео да радим неки дан на чишћењу насзља Ц: ла ствар je много карирана, лихт А како стоји са учењем нзмвчког, пардон, хтедох ре>ћи страних Језика? Хм, да, замислио се мистер Ta'poH, И у том погледу ми гледамо само на оно што је модерно. Немачкм то је ве+s старомодно. Руски и наши изрази нису воиштеФ.и Нема везе! Да, да, »ема везе!... Тиме (e интервју загршен. Пошао сам кући, вли ни сам не знам зашто, нисам никако имао мира. У глави ми се, чудновата ствар, стално врзмапа визија онч добре гвоздзне метле, ол ко;е ee вришти ко шрафцигер. Заиста, нема ама баш никакве везе!

ОТКРИЋЕ У ОКОЛИНИ ОСИЈЕКА

Осијек, 22 фебпуара У неким селима у околини 0сијека изненада је откривено преко пет хиљада килограма непрерађене говеђе коже. Власници ових кожа су углавном месари. Пошто фабрика коже v Осијеку не располаже великим количин.3lма сировина, ова кожа је пренесена у њу. Још се не зна да ли ће и власници тих кожа помагати у тој фабрици радницима у раду на преради и штављењу кожа или ће отићи на неки други посао.

КО ХОЋЕ ВЕЋЕ, ИЗГУБИ - 3000 ЈУТАРА

Загреб, фебруара Тачно су били израчунали за ко лико би смршали ако би им остао законски минимум црквеног велепоседа 28 каноника загребачког првостолног Каптола, па су ултимат,.вно тражили да им остане свиж 3000 јутара земље. Чланови комисије за аграрну реформу нису имали гојма о тој рачуници, а они као и аграрни интересенти слабо су и у гојење.па су израчунали да 28 каноника могу живети и без те земље. Каконици са сада сваки дан мере и бележе кретање своје тежине, да 6и могли поднети ноее доказе о своме праву на толику земљу.

СТАРИ РАЧУНИ

. .r зду двеста становника села дања потражу;е оД манастира . нубостиње 1400 хектара шуме и ораница. Због аграрне реформе манастир ie у последње време добио нов контингент калуђерица, тако да их сада има педесет на броју. Богдањци. међутим, имају много ве"К'И број неудомљен: х девојака, а стално добијаЈу и мушке и женске принове. Досада |е на сваког члана калуђерског персонала долсоило око 25 хектара, а на становника Богдања 1/5 хектара, тако да }е однос био 125:1 за калуђере. Земљишна комиси ; а умеће већ да измени тај однос, јер што је право, и богу је драго.

ПРИЧЕ О СВЕТОЈ ЗЕМЉИ

Крижевачки епископи, чтеци свет.их књига, нису могли да спавају од земаљских брига. И аграрна комисија помогла је „веру...“ Зашто да се б ожје слуге и због земље ждеру? Стара жупа Видовина G ила неком југовина. Жупници су закон знали земљу лажно продавали, ал кад туђу земљу купе, j ласништво је она жупе. Поседи се тако роје... А сад народ узе своје.

Неугодно поређење

»Морамо чукати в|еру као наЈдрагоцјеније благо, ко|е |е данас више него икада извргнуто погибељи.« (Проповед надбискупа Алојзнја Степннца. Службени ВЈе. сниж загребачке надбискупије 4. вељаче (946.)

Видиш, сад нам пребацује да мисмо умели да сачувамо благо!

ЈЕЖ ИМА ЧАСТ ДА ВАМ ПРИКАЖЕ ВЕЖБЕ АНДЕРСОВИХ ТРУПА У РЕЧИ И СЛИЦИ

Кад су људи преоптерећени послом

Преоптерећени великим посл-ом, шеснаест инжењсра Се«ције за обнову београдског железничког чво-ра, од којих су њих дванаесторица грађевински инжењери, првпустили су израду пројекта крова порушене београдске железничке станице једном заробљенику Немцу. Да ли зато што овај Немац не уме да прави тако компликоване пројекте, или је по среди нешто друто, тек кров станице морао је бити скресан за један метар. Да ли he неки инжењер бити скресзн са платног списка Секције за обнову београдског железничког чвора још се не зна, азт т реба претпоставити и такву мо"ућност. Иначе, овој секпији треба одати свако признање. Она је, на пример, за csoie ратнике којих нма на броју равно 41, ангажозала свега осам надзорника, мата је слободно могла да узме ’0 надзорника. На тај начин на 'вака два радника дошао би ,јетаи надзопник и рад бн текао као вода. Верује се да he над-

лежни што пре наћи ioni 12 над»olрника, те ће тако садањих 8 надзо!рника моћи да одахну душом од претешког даноноћног надзиравања. НОВО ГОРИВО Читајући о впохалном изуму бразилијанских железничара, ко|и су пре рата читаве возове етеаљали у покрет ложећи локомотиве кафом, кафеџија Стеван Мајсторовић дошао је на срећну мисао да овоје госте греје кукурузом. Како су још 13 овдашњих житељл практиковали овај нов начин ложења, Мајсторовић ће овој патент да одбрани јавно.

УДАРНИЦИ ОСЈЕЧКЕ ФАБРИКЕ »ПОВИШИЛ« Радна снага „Повишила" гтроизводњу повисила. CpetvHo име нуда ствара над се с радом подудара.