Ошишани јеж

КУТАК СРЕЋЕ

Замислите овако; кућа, Фамилија, топла еоба, ручак. Тиха cpeha дома*ћег огњишта. И цврчак на шему. Кри-кри! Кри-кри! Чујете ли ви то? Не заиста, али има ту нечега. Нису то само старе иалограђанске навике. А код мене ти је овако: кутак је ту, само са срећом мало раиљемо. А »е фали нам много; једна шерпа од двз литра, једна од литра и по, два ло-нца истих рлзмера, кашике и виљушке. Све нам Швабе разнели, па се сад кућа изнова кући. Додуше не м-оту да се потужим; комшилук је ту и им,а разумевања за овакве погорглце. Али мојој жени дојадило да му се за ситницу обраћа. Дојадило јој, па узме понекад да ми уз руча« извољева: Још да ми је ов.о и још да ми је оно... Полако, жено, кажем ја н.ој, били смо голи и боси, па смо се обукли. Т.ако ће и то дсгћи на ред. И тако је умирим. За дан лва барем. А онда почне изнова: Ако ми не набавиш две шерпе и два лонца, јл ти богами нећу више да кув.ам. Не налазите ли, другони, да је то и сувише, Ја ту имам обичај да заузмем одлучан став: Жено, кажем Ја њој, је ли то тв-oji свест и твоЈе другарство? И избрусим Је како заслужује. У себи међутим овако размишљам; ако се моја другарица упркос свему стално враћа на то, значи да јој догорело до но. ката и да је то шерпењарско питање сазрело за решавање. Има најзад она и других задатака и дунсности осим те кујне и тог ручка: Онда сам се обзвестио и научио шта hy и како ћу. Ствар је проста, казали су ми. Ако су у питању само два лонца и две шерпе, ствар је врло лак.а. Отоек за стабдевање TBora pejoaa ће то за часак да ти реши. Али слагали су ме, драги друтови. Слагали су ме, јер тај часак данима траје. Дзнима траје, з шерпе и лонци још нису на видику. Ни појм.3. А већ сам три реда отстојао. Први ти је ред да ти кажу да дотичну молбу треба однети у архиву да се заведе и да се таксира. Други ти је ред да ти кажу да треба да се однесе референту на потпис. Трећи ти је ред ла ти кажу

да тргба носити на потпис уличhoim поверенику и у насеље. Довде сам дошао. Колико редова имам још да одстојим, не могу засад да кажем. А зна се шта су редови; постројиш се и џоњаш. Убио ra Бог да га убије ко први ргче да ј« време новац! Уосталом, данас је оно за нас много више но то. У једном налету, који је израз њетове праве вгличине, дигао се као један сав свестан народ да обнови своју земљу. Још једном је овом данашњем покдлењу запало да покаже да је за песму ство-рено. И свакодневно н.ам из свију крајева наше отаџбине стижу вести о подвизима наших хероја рада, све у знаку п.рвомајоког такмичењз. Па и ia бих д.а дам нешто од себе. А ваљда и ове другарице иза шалтгра живе са овим временом. Само их је тешко разумати. М'*;ч.’.а су оие пронашле да блш на таг начин најбоље служе в ствари обнове. Тиме в.аљда што дају људима прилике да се мало одморе. А после гледај како ћеш све то своме шефу да објасниш. Јар изјашњење ти не гине: „Где си био и зашто и ко< лико ћеш пута још дангубити због тих ситница?" Па све и да ти он опрости, .али мсгу ли ја то самом себи да опростим? Али после т.рећег стајања у ред, мени синуло о чему се ту ради. И отишао на реферат жени. Прво жени. Да се у разговору са њом мисао боље изкристалише: Жено, рекао сам јој, сетио сам се у чему је ствар. По среди је по свој прилици првомдјско такмичење. Чиновници отсека за снабдевање нашег рејона сигурно се такмиче са чиновницима тих отсека других рејона у томе, колико редова могу највише да измисле док се реши таква једаа молба за шерпење. А она као из пушке: Е, ако је то у пит.зњу, не марим да чекам још шест месеци, —г вели ми. Они се тзкмиче у томе, а ми ћемо се такмичити у стрпљењу. Бар у стрпљењу. Јер ми верујемо у обнову. А дотле можда неће више ни бити редова! Е, стеста ми је дпугарица, Д а ми је Бог поживи! Отала не изволев.а виша. Наш кутак среће је тих. Шерпе и лснце узимамо и даље на послугу од комшилукз. И Рпет нам цвгчак на огњишту. Кои-кри! Кри-кри! Чујете ли ви то?..™

Жак Копфппо

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

Жика Атом и Панта Рокфелер