Ошишани јеж

ЈЕЖ

Луча слободе у мраку тираније

шм Ртдолф Черчмл I Жт игге је Moi т»т-ј »ei рек ш\ Атнна свстли хао дуч« слободе у ивдаху тмогнвје. Избори у Грчкој то иесумњшко дсодзуцу Погдедајмо <шн>еш'це: 1) Сваха је гдмсач noratu t» •одао да сдусти своју кугди.вд у јсдиу од 14 хутнјд »а бира>дкшту. Шта »ише, ишло сс тожосо далеасо да амо бн веш гр сдучајво спустио куглицу у оогрешву куткју, могао је ио шаво да гласа да 6и своју грешку исправио. Чик да се ка још којем месту земљнне кугл« где се не осећа нада утицај спро»еду овако демократске м«р< ! У тој демократској педантермЈ* шпли смо тако далеко да смо Дади могућаост да неко друш глас« sa грађдие који су били ■иднспонкрави nta нису могж да изнћу n биралмшт«. 2) Неки наи »амерају м* ty * мртви гласади. Ми ту не видимо ■нчега чудаог. Пре свега. тдхад Ј* обичај био на Балкаку пре рат» и сасвим је логичио да ми, као кооеервативан свет, ие жедимо неме реформе у том вогдеду. Затнм, иобуде sa гдасање мртвих поггичу нз култа мртвкх коЈи k у Грчмој вазд* постојао ■ И8 пијететв преи* мртвима. Гтаори се да је грчки кра* Ђорfce. који је с*д још ушек жаш рост, влахао од узбуђењ# кад* еу му рапортирали д* су а мртвн гласали аа свог омиљеног влаДаРа. 3) Ште t* тнче отжх нкгјн «у « уздржалн од гласања. ствар је сасвим проста. Као што је познато, сваки је гласач требало да ставн пжлац у мастило ве обављпкш гласању. М» да су наборне комнсије дале ва «наs>e Д1 се то мастидо aafKo отире. нпак се иашао приличаи броЈ људи који ннсу хтелн да вр*«ју pvxe лрц гласању, пв. су одустали. Као nrro се внди, mrje тачио да жпстинеицчЈа значк иеки политички бојгоот; тачето Је Да људи просто нису хтели д* ■рља ју руке. Днпломатсасж стран* взбор* тд коће Је сии т духу демократије, коју моЈ татц в Ја тако евергкчж> пропагирваао. Нввва Је миснЈ* т демокр*тмђ> ширкмо, да је васкрсавамо тааао где је успаваиа. Тачло је да грчкв »аро« вмје хтео oee изборе. То је свахако ■а Раздога што Је као воследеПа окупације Грчки иарод заборавио шта ie то демократија, коЈе су њвне форме и маиифестаг ције. Требало је да му ии покажемо да cv нзборн осшовни услов демократије па смо само нз тог разлога ннсистирали на овим изборима. То је потпуво у складу оа нашом мисијом v свету. Успели смо дакле да вратимо чнтав једаи народ на старе добре демокрдтске традкцнје. Неки нам замераЈу што се уопште мешамо у унутрашње ствари једае землл. Кад смо ое у доба шпаиског граћаиског рата залагали'за немешање, тада нам је пребациваво такође. Kto може свету да угоди!?! Укрзтко. *аш Је триумф у Грчко.ј несумњив. Демократи.ја ,i> цобила но®о упоришта.

БЕСМРТНИ ЛAOKOH

0, КО ВИ КАЗАО ЈОШ, ПОВЕСТ ДА ВЕЧНА НИЈЕ И ВЕЧНИМ ТОКОМ СВОЈИМ ИСТУ НЕ ПРИЧА ПРИЧЗП ЛАОКОН БЕШЕ НЕКАД СВЕШТБНИК АПОЛОНОВ И ЖРЕЦ МУДРИ У ТРОЈИ ШТО ТРОЈАНЦИМА РЕЧЕ ДРВЕНОГ КОЊА У ГРАД УНЕТИ НЕ СМЕЈУ НИКАД. А ЗАРОБЉЕНИ СИНОН ТУ СУМЊУ ОТКЛОНИ ЊИМА. И КАД ЛАОКОН ДОБРИ, ПОШТЕНИ, ПАМЕТНИ, ХРАБРИ, НА МОРА ОБАЛИ ЖРТВУ БОГОВИМА ВАРЉИВИМ ХТВДЕ НА ОГЊУ ДА ПРИНЕСЕ, СА ТЕНЕДОСА ЗМИЈЕ, ДВЕ ЗМИЈЕ ОД АПОЛОНА, ВАЛИМА ПОСЛАНЕ БУРНИМ, ЈАДНОГА ЛАОКОНА, ЗАЈЕДНО СА ДВА МУ СИНА, ШТО НА ОЛТАРУ ЊЕМУ ХТЕДОШЕ ДА ПРИСЛУЖЕ, У ОМЧЕ СВОЈИХ ТЕЛА СТЕГОШЕ ДА ЗАДАВЕ. А КАДА ОТАЦ УМРЕ СА СИНОВИМА СВОЈИМ, У ХРАМ АТИНИ ЗМИЈЕ ПОД ШТИТ БОГИЊЕ САМЕ ТУ ПОБЕГОШЕ И ТУ СЕ ДО БЛИСКОГ ПОРАЗА СКРИШЕ ТРОЈАНЦИ У ЧУДУ ОВОМ ЗНАМЕЊЕ ВИДЕШЕ НЕКО, БОГОВИ КАО ДА КОЊА ДРВЕНОГ СМАТРАЈУ СВЕТИМ. И УНЕШЕ ГА У ГРАД, ПУНОГ ВОЈНИКА ТУЂИХ. А ТО ДОНЕСЕ ПРОПАСТ ГОРДОМЕ ГРАДУ ТРОЈИ. (Ил Хошеро&е ЈИЛИЈАДК“)

Први извештаји о изборима у Грчкој

Лшвжл, xi До П t*m иа msm биумигашп* m јс било мртво пошто aaoj« бнло живих бирача. кзузео чу" •аРа иутија, ж а ндармерије ■ eoiсхе. Није било иикаивих ИШШ“ дената.

Аттииа. 9R МРП Прекд добнЈении извештајииц Г току гласањ« у пелој Грчхој, • који еу стигјп! до 12 сатх, свих 700.000 мртвих извршилн су своју грађанску дужност ■ и* ишш ua биралиштд.

Јм>тд XI iMMito Пред сах дан избора, даоЈиха. који су били уведеаи у б*< рачке спискове, умрли су. Прама добнЈеким ииструкцијама. овх еу поново уведеви у посебва спискове н гласали су данас у А3O часова npc подде.

Атииа. XI atfHt Г. Черчам |е обавештаваи • тоху избора у ГрчкоЈ сваког сата- Обавегатавани су ■ Генсрал Франхо, хојн ее наромнто ■нтересовао, Јалчин, Виктор Емануел 111, грчки крал> и бивпш Југословенски краљ Петар IL ★

Аттиц. 51 иатт» Из Северве Г рчке јављају М |с у раним часовима жандармерија ■ војска заузела своја eia воред бирачкид кутжЈ*.

НОВЕ ПОЈЕДИНОСТИ О ГРЧКИМ ГЛАСАЧИААА Атшм. Б аирнд* Овдапем водећи кругоаи де* мантује вссти ко.је говоре да су ва изборима учествовали и Грци који су погинули приликож огтсаде Tpo.i«, Противно вестима и ст т вт рачке спнсхове унети и иехи Ј»* оатши. сазнаЈе се да ниједав »анедароиск* држављаиии миј« добио бирачко право. Грци који су умирали *д гладн за врвме »емачке окупациј« ред абилитовапи су и унесеам у бнрачхе стсжов«.

МОЛЕПСТВИЈА У ГРЧКО! Лондон, 5 апоил* Преид последњим подашпш добијении из Грчке, нзбори су протекли ofbko као што Је било предвиђено. Сем инцидеиата коЈи cv се доголили на биралиштима и у сшим местима v коЈима k обављено гласање, ннкаквнх других немира ниЈе бкм У свима грчким црквама држе се молепствиЈа мртвима, коЈим* присуствуlу кацдидати партиЈа заступљених на изборима.

КОНТРОЛА ГЛАСАЊА У ГРЧКОЈ ДОБРО ЈЕ ФУНКЦИОНИСАЛА Атина, 5 априли Контрола на биралиштима функцинисала Је беспрекорно. Ретко Је било случаЈева Да Је понеко Једанпут гласао. Уколико се то десило, контролии органи су Тдквом скренули пажљу т после Је сае ишло како треба-

ЛОШТАРИНА ПЛАћЕНА f ГОТОВУ

ГОДИНА XII

БЕОГРАД, 6 АПРИЛА 1946

ИЗЛАЗИ CIARI СУкОТ!

ЈшјШЈШЈгШ^ЈШШшВЛ^. ЈШШгтшггУЈШШк.

БРОЈ 353