Ошишани јеж

ЈЕЖ

ПРАВДУ ЗА ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА

ПРОБЛЕМИ ПРАВОСУЂА

пжте Ранцолф Черчпж Неки наши листови траже да и ми пошаљемо у Југославију сведоке који ће на суђењу генералу Михаилонићу посведочити његову невиност. Овакав демократски захтев је потпуно разумљив и на свом месту. Хоће ли ти наши сведоци да дају исказе о неким ситницама, о нечем што није важно по сам исход ислеђења? Боже сачувај! Њихови искази треба да дају нови карактер читавом суђењу и да Југословенима открију истину о Дражи Михаиловићу. Може-се већ унапред предвидети да ће оптужба ставити на терет Дражи Михаиловићу да је сарађивао са Италијанима и Немцима. Докази оптужбе такође су нам познати: неколико безначајних докумената потписаних од генерала Роате (Ко је тај Роата ? Не знамо чак ни где се данас налази!), неколико фотографија где су четници случајно сликани загрљени с Немцима, неколико искаsa сведока. Противу те тезе оптужбе наши сведоци могу да нзнесу сасвим супротну тезу, с далеко веродостојнијим аргументима. Они, тј. наши сведоци, доказаће С УДУ који свакако о томе појма нема шта се све у нашој штамтш писало о Дражи Михаиловићу. Наша демократска штампа је Дражу Михаиловића називажа балканским Макартуром, плавим џином балканских гудура, тнрдила је како је ослободио од окупатора 5/6 Југославије. Може ли се прећи преко тих непобитних доказа које ће изнети наши свеДоци ? Сме ли се веровати више једном документу који је потписа°, на нример Роата, но члалци“а наших добро обавештених ноадаара?! Чувеки нв.тп новинар мистер Фојгт даће н једно психолошки утанчано сведочење. Чак и да je Дража сарађивао са Италијанима рећи ће мистер Фојгт • то је било само због тога што је Дража предвиђао да ће Италијани Убрзо капитулирати и да ће потом постати наши мезимци. Насупрот неколицини сведока који тврде да су Дражу видели у преговорима с Немцима, ми може_ мо да наведемо масу сведока који ће се заклети да никад нису Дражу видели да преговара с Немцима. Опгужба ће покушати да докаже да је Дража био кољач, тј. да је клао људе, жене, децу. Шокинг! Мн располажемо хиљадама сведока који ће потврдити да нису уопште видели Миханловића, а камо лн да су га видели да коље. Наши ће сведоци такође доказатн да слово „3” значи ; ,заштитити”, а никако „заклати”, а да су „црне тројке” најобичнији скупљачи добровољних прилога. Имајући све то у внду, разумљив je став ваше штампе и њено Ентересовање на томе да се и наше оведоци чују на суђењу Дражи. Уосталом, основно је начело правде audiautur et altera pars (нека се саслуша и друга страла). Нвгмо не може да нам оспори да 1Ж нисмо та друга страна.

Репарациони...

...Scherzo

Кад je било да ое кољв, да о« пљачка да со пали, Гордо се ТаЈГјани звалн. А кад треба, по поразу, ошвачкано да се врати, попаљено да се плати, „Ми сио сада демократн”.

Кад je било да с« коље, да се пљачка, да се пали, у помоћ су Швабе звали. * А кад треба, по пор»зу, опљачкано да се врати, попаљено да ое плати, „Помагајте, демократи!”

Нечиста савест

Један грчки новинар, кажу, чуо како се Дража јавио прско радија и поручио како је на слободи а онај у затвору је његов двоЈник!... И то Је лепо, алн 6и Још аешпе било кад бих Js имао свог двоЈвика.

ВРБИЦА

Е, Чичо, Чичо, ти нас удеси за врбицу!...

ПАНИКА У ЈУГОСЛАВИЈИ ЗБОГ ХАПШЕЊА ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА

СТРАНЕ ВЕСТИ

Објектшжи „Като.тик Хералд* тшв у свом пооледњем броју: „Од како је Дража Михаиловић ухваћен са лру* гим својим војводама, чим зора свапе сељаши беже с плуговима, ихжом и мотикама, у поља или са секирама у шуме где могу да одахиу душом. Тек касно увече ови радни људи враћа.ју се кућама, Да раном зором похитају опет на њнве ван села“.

У прилог решења шпанског питања

Лондон, 12 априла Поводом разних злонамерних и тенденциозних коментарисања европске штампе о продаји 13 покретних епектричник центрапа Франковој Шпанији, Министарство трговине издало ,је званично саопштење у коме се каже да су ове епектричне центрапе само зато продате Франку д а би се унепо вишв светлости у шпанско питање.

Финансије Југославије у ћор-сокаку

'Економски уредник „Тајм енд Тајда“ доноси у свом последњем броју следећи рввиме финансиске зитуагшје у Југоолавији: „Финансиск*. политика Југословеиоке владе врло је иритита*. Дииар

је велжки к’о тоцило, како то лепо кажу оељаци из Пиносаве код Загре* ба. С друтв отране, скупоФа никако не попушта. У слободној продаји пар одела кошта 700 до 1500 дпнара. Иатсо оваква финаноиска полптика водл проласти, вла.да нн за длаку не попушга и иеће ннкако да се угледа на друге демократске земље које cv преплављене новцем и где сваки сиромах има мплионе. Исто тако власти су непопустљиве према берзпјанцима свих боја кеји v другим земл>а.ма могу слободно да делају, јср се тамо иени слобода приватне иниишативе. Ако се овако продужи. вишв 1е него сигурно ла he ова врста грговпне саовим да замре, те he овет мораги да продаје и да куny.ie све што му треба v трговннама и зазругама коlе ничу као печуркв у којима су цене максимирапе.“

После грчких избора

Нова грчка влада ie решила да избрише из гпасачких спискова све покојнике. Поводом тога су неки спиритисти разговарапи сз драгим покојницима који су били страшно увређени овим владиним актом. Они cv сложно изјавипи; НИЈЕ ИСТИНА ДА МИ ђИСМО ГЛАСАЛИ ЗА ВЛАДУ. НАПРОТИВ, МИ СМО ДАЛИ СВЕ СВОЈЕ ГЛАСОВЕ И ЈЕДВА ЧЕКАМО ДА НАМ i КРАЉ ДОЂЕ.

У ЦАРА ТРOЈАНА КОЗЈЕ УШИ

ВЕВЕРИЏОВИ ПЛАНОВИ

Сер Вилијам Бевериџ, један од вођа британских либерала, познат је по својим грандиозним плановима, о којима се много говори, али их нико не зарезује. Сада је пак сер Вилијам створио један план о коме се ништа не говори у британској штампи, али га зарезују и либерали и конзервативци. Само човек таквих либералних концшхција могао је да дође на оригиналну идеју да посредује између демократије и фашизма. У извођењу свога плана сер Внлијам се послужио уобичајеним церемонијалом. Као либерал свакако није могао да се удвара Фран. ковој Шпанији, које се званично гнуша његова партија. Ни мистер Черчил није могао да говори о „бољшевичкој опасности” као шеф опозидије у британском парламенту, него само као приватна личност. Осим тога, гебелсовске говоре није препоручљиво држати у својој отаџбини, у којој већина народа не дели исто мишљење. И он је отпутовао у Фултон. Бевериџ се на исти начин прерушио у приватну личност и отпутовао у Мадрид. Буенос Аирес је далеко, а и нашто околишити? треба ићи У централу’ Свака Јгватна личност може да каже оно што јој лежи на срцу. Кад би званични Вилијам одржао на мадридском радију онакав хвалоспев убицама Гарсије, Родригеза и милиоиа шпанских родољуба, то би се очигледно косило с идеологијом сер Бевериџа, творца социјалног плана, али кад обичан, приватни Вилијам, који је с уредним пасошем отишао да види знаменитости Мадрида (тамнице и сл.), истакне да нема непримостивог јаза између традиционалнв демократије и фашистичке реакције, онда је то приватна ствар једног грађанина, с којом нема никакве везе вођа либералне странке. Ипак, да не би чуо онај званнчни Бевериџ пгга је говорио приватни Бевериџ, фалангисти су обећалл да ће се правити Швабе, што им је олакшано присуство великог броја Хитлерових Немаца. С друге стране, Британци на лондонском радију и у штампи право се Енглези и не коментаришу Бевериџов говор у Мадриду, јер би то личило на оговарање приватних личности. Дед нека он то понови као званична личност, па ће га напасти и саме његове присталиџе. Има пак и незгодних последица од ових приватних излета: испод капе једног од најпоштованијих претставника британског либерализма појавио се вршак фашистичког уха. Ако се сер Вилијам Бевериџ одлучи да разгледа и атинске знаменитости (рушевине грчке демократије и сл.), његове нове уши биће свакоме видљивв као козје уши цара Тројана. М.

Без промене

У слови живота ухапшеппх антпфашиста у ватвору Коропео у Трсту , слични оу условима у бившим иемачкам канцентра ш

Па шт» ое бунв кад су на тв вавмклк!

иОШТАРИНД ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ГОДИНА XII

БЕОГРАД, 13 АПРИЛА 1946

шшЂтђШШ&к. ШЈИШдДУ

ИЗЛАЗИ СВАКК СУВОТЕ

БРОЈ 354