Ошишани јеж

Нa железничкој станици

Научих шта је „Зугоп", знам и шта је „Глабезад”, ал’ ово шта му је никако да погодим!

Бирократија на делу

Сви преписи су верни оригнналу.

СРЕОКОМ ИАРОДНОМ ОДБОРУ, Отсек трговине и снабдевања, Гроцка. Пре иеко извесно време купио сам циглу У Београд за подизање зграде, па како сам ту циглу хтео да вучем својој кући, а стављена ми је забрана да не могу да извучем циглу Јел ми траже одобрење из среза да могу да исту циглу превучем. Стога молим помен' ти паслов да м" одобреље да могу купљепу циглу пренети у Врчин. Прилог 20 динара за таксу. Учтив Цветко Јашић, Врчин, 7 априла 1946.

НАРОДНИ ОДБОР, село Врчин, 7 априла: Спроводи се молба модиоца Цветка Јашића из Врчина с молбом да му се изда тражено одобрење. да би могао купљену циглу препети својој кући ради подизаља вграде.

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР, Отсек трговине и снабдевања, Гроцка, 9 а.прила 1046 Месном народном одбору, Врчин: Враћа се предн.а молба да се таксира са Још 30 Дппара таксе, па тек онда достави на даљу надлежиост. Прилог 20 динара.

НАРОДНИ ОДБОР. село Врчин: У по-

вратку овога акта гааљемо вам Jom 30 дипара таксе за молбу.

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР, Гроцка, 15 априла 1946 Окружном народном одбору округа београдског, Одељење трговине и снабдевања: Доставља се предња молба друга Бошка (Цветко. Богако свеЈелгпо Је) Јашића из Впчина. ra миптљен>ем да му се изађе у сусрет. Прилог такса у таксеним маркама од 40 динара.

ОКРУЖНИ НАРОДНИ ОДБОР, Београд, 18 априла 1946 Грађевинском одељењу, у Надлештву: Доставља вам се предња молба за надлежно решење.

ОКРУЖНИ НАРОДНИ ОДБОР, Грађепинско одељење, Београд, 20 априла 1946 Извршном одбору, Одељење за обнову станбених зграла (предмет; набавка стапе цигле Цветка Јагапћа из Врчнна)* Доставл.а ваи се предња молба друга Вошка Јашића. из Врчина. са мишљењем да му се изађе у сусрет. Прилог; такса у так. маркама у 40 динара.

ж ГРАДСКИ НАРОДНИ ОДБОР, Извршни одбор, Отсек за станове, Београд, 24 априла 1946 Техничком одељењу ИНО-а за Одбор за обнову станбених зграда: Доставл.а се предње као погрешно уиућепо односно примљено у овом Одсљењу.

Јак аргуменат

Јеси л’ чуо колико се омладинаца пријавило за грађење пруге? Нема везе! Гола пропаганда! Нисам чуо да се ико из нашег дру штва пријавио.

ТРКЕ Изненађења

Hir четвртп тркачки дан није прогаао без нзненађења. Пре свега су у блнзпии порушене трпбпне пронађена јелна даска и две цпгле. што је протумачено као знак да су отпочели радовп на оправци трибине. Сталшг посетиоци . бпли су због тога прилично узнемирени. јер би нм на тај начин била ускраћена мотућност да вуку столице са собом или да седв ,на земљи. него би морали да се пењу на трибпну и одатле прате ток трка. Изненађење је било п трка са живнм препонама, Стартовала је само Еојвођанка 11, која ie без ја.хача извела пробнп галоп пз палока кроз публику. Препоне су прететављали по'сетпопп, којп су вешто бежалп тамоамо. Грло је показало лепу форму, па је закачило и мало причеппло овега цве препоне.

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ...

Музеj нерешених предмета у Карловцу

Карловац, 3 мгаја У Рудолфу Маршићу. бивше|Ц шефу отсека за тргови!Ну и онабдеваље ГНО у Карловцу, прилично дуго се крио великл научник. ненадма.шни отручњак за ове музејске проблеме. Мариниђ је чак у хитпим предмегима глелао музејоке предмете и отога на ове начине избегавао да их решава, кажо би их опонала права музејока прашина. На агалоот, неупућени људи немају разумевања за велики значај музеја хитних, а нерешених предмета, па је Маринић био приморан да сам оде У музеј... неупотребљивих чиновника.

Рестлови Ендехазије

„СТВАР ТЕХНИКЕ"

Daan уштеде,' или ко зна зашто, ' Дирекција државних железнида у Сарајеву још увек употребљава и лепи па теретие ваго-не товарне лиотове из доба НДХ. На дан 24 апрлла са „влаком“ број 313 упућена су н једна „,.поста,lна“ збирна кола са „оаправне постаје" Сарајево за „поотају“ Београд. Отвар техпике, о-бјашњава један железнички слуигбеник кад му је на ово скренута шажња. То није једина „ствар техшгке". У путиичким колима и сада висе ценовнлди за евентуалне штете учињене у колима.

Ту „слиедећу окружлицу бр. 54“ одобрио је „Главнн равнатељ Главног равнатељства за промет v опису 331/43 ОД 13-1-1943“. „Услиед измиењених прилика показала се се потреба, да се измиене одредбе „Одштете и казне“ из S§ 126, 127. 128 о жељезнпцама ја.вног промета. да се повисе казне одређене у савезу овог закона.“ Казне су џредвиђене у „кунама“. Таво: „Тво упрља под кола без да га оиштети. платит he. ..“ итд. Из „техничких разлога“ чак и путне карте које сада блага Јна издаје за путнички „влак“ носе позади штамбиљ „НХД“, процењене су у кућама и „вриеде“ два дана.

КРОЗ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ

У Заразном одељењу Нишке отфужне .болнице олржаиа је међу болесницима анкета о првобигноl бојн навлака за јастуке, на колша отш спавају. Што се пак тиче креветоких чаршава, овака ое анкета показапа излишна, пошто тих чаршава уопште и нема. Потпуно је начисто с тпм коме је потребан текстил имућни Тадија Вучковић, члан саветода.внот одбора за поделу робе v Слатини, б.газу Чачка: на текстил имају право само они која пристају Да Вучковићу бесплатно раде на имаљу. Кад већ толико воли бесплатан рад, најбоље би бпло да се Тадија Вучковиђ и сам помало вежба У шему... Ни на најгору пиљарницу не личе просторије ужичке књижнице, па се ипак у њима може много што шта прочптаги: за чао се, на пример, прочпта читава додуше , ненаписана грагикомедпја о немариости

оних који би требало да ce старају о кшижници и читаоници. у Прокупљу fe најзад саотављш врло исцрпан извешхај о прврмајском такмичењу. Из извештаја се сазнаЈе једино то да никакви други извештаји У току та.кмпчеља пиоу прављеШl. Према томе, такмичеље v неправљењу изве* иттаја потпуно је успело. Аутомобкпске трке, ма да непријављене, стаљно се одржавају у Мдаденовцу: многп шофери јуре Огзином од 80 километара на сат, желећи да што пре отигну на цпљ и да буду награђени.«. одузпмањем шофереке дозволе. Срез ковински зове се „Крајс Ковпн“, ако је вероватц регистарским таблама на колима у томе срезу. Табле још нису замењене, вероватно стога што су ванрелно лепе и живопнсне: снабдевене су чак сликом немачког орла и кукастим крстом. Ако ништа

друго, те регистароке табле региотрују ревноот надлежних v кооинском Ореском народном одбору. Крушевачки пекар д-р Пазаревчоо најзад се омиловао да прегледа једиог радника, који је трипут долазио к њему ради преглода. Тако бар, прича радник, док Крушеlвл>аии никако не верују да га је Д-Р Пазаренчоо заиста прегледао, јер то није обпчај овог изврсног лекара. Комисија није прихватипа на аграрној расправи гврђеље фрање■ ваца Да је њихов манастир 'у Плехану, код Дервенте, ол исторпске важности. Међутим, манастир је добио баш на раопра.ви псториоку важност- зар ни.је важно то Да су сиромашни сељаци добили читава 733 дунума манастирске земље? Предавања о ста.рпм покладним обичајима дргке се у Лпци, на једном народном универзитету. Посреди

су заиста прави обпчаји додушв не покладни, већ „прооветни“. Само четири велике собе у Гундулићевој улици, у Загребу, зауаимаjv Драгутин „пле/ић“ Зо80лп п његова супруга. Соанаје се да ,је пдеменити Зозоли племенито пристао да mv се доделп још десетак соба. Нов систем кшиговодства, који се састоји v некњижењу примљеног, новда, пронашао је чиновник ужичког Градског народног одбора Жарко Шуњеварић Оваl начин књпговодства или, тачније речено, некњиговодства. већ је донео резултате: Шуњеварић не зна где су му 12.000 динара, али врло добро зна зашто му је дат јелногодишњп Рок да размисли о разнпм могућностима кшиагења, Много је волео добро мпеко чиновник Ореског народнот сула у Великом Градишту Драгупш Трајковић;

чпм му је један пријатељ донео млека, олмах је на врло загснртан начин нестао судоки предмет незгодан за тога прнјатеља. Међугим, предмет! са-мог Трајковића. орећо-м. ни.је не' стао, већ је, напротив, пресуђеп. Ујвидек је .јЈш увек назив Новог Сада на мађарским трамвајским картама које прилпкоц вожње добпјају грађани главног града Војволине, аутономне покрајине Наролпе Републике Србије у ФНРЈ.

ВОЗ ИЗНЕНАЂЕЊА

Панчево, 3 маја | На панчевачкој железничкој ста( нпци уведен Iје нов обн-1 haj: воз за IП ет'ров гр а д кагкад се ~иМпалп“ па одједном крене без икаква оигнала, ма да путницп Још hiicv стпгли ja се укрдају. Приговори пјтника да ово нпје ред војјње, већ неред вожње п|гпуно су неумесни, пошто је посреди, свакако, воз

ФИСКУЛТУРА ПОП-БОКСЕР

Поп из села Сољана, котар Жупања, ла би привукао омладину у цркву, активно се бави бокоом- Ових дана скоро је нокаутирао претседиииу Месног одбора УСАОХ-а. Њу је изабрао за спаринт-партнера зато што је мало одоцнила у цркву. Изрека: „И над попом има попа“ још не може да ое обистини у, селу Сољану, јер овај душебрижник марљпво тренира п налазп ое у одличној Форми. баш као и у време „НДХ“.

ОБЕЛЕЖЈА

(Из зОпрке „Ччка Лова српској деди“)По свом перју птица, По чисхоћи домаћица, По свом кусу CO, По рогов’ма во, По топлоти лето, По лајаљу псето, По говору луда Познају се свуда.

ЧИКА ЈОВ 4 ЗМЛЈ

Две »рационализаторске« фирме у Загребу

Велике полухвате у подручју раппоиализације рада оствариле су две загребаике фирме: картонажа „Кдртора,д“ и птампарпја „Меркур“. Рациопализаторски прступак састоји .се у најједноотавнијем проглашељу сваког ра.даика за... моторио возпло. козе се може оптеретити стотинама ма. Како се радиик после тпга осећа, није ни најмање важно бар за поменуте фирме, утолпко пре што њихош теФови, изгледа. не праве никакву разлику између грама и килограма.

ТЕРАЗИЈЕ ПРЕ И ПОСЛЕ

МЕРИЛО

У читељ основне школе села Буара, шаље ђаке за време часова да му носе џакове нампрница ид магацина куки.

Шта му вреди што најбоље учи кад не може да понесе ни 20 кила.

Нов облик шећерне болести

Врло чудаи облнк шећерне болесги констагован је код старе госпође Кучере, из Иоришимовићеве улипе 7 у Загребу. Кучера је уобразила да је шећер платежно оредство за собу коју она шшерава да пзда али само ономе ко је у могућности да ;o.i даје месечно по килограм и по шећера н зејтина. ЛАА

Аналфабетски течај

У селу Брзакуу среs крагујевачки, учитељица Дуњик лечи henaвост и даје амајлије.

Дакле, драги ученици, нага течај почињемо са словом ћ. На пример: ћ... ћелав, ћ... ћурка, ћ„. ћутук, ћускија, ћорава посла итд.

Математички проблеми

Питање, Ако је одређена цена мекнњама 2 динара, а откупна станнца Главне земљорадничже набављачке задруге превози мекиње из Велике Плане у Оолот, колико he те мекиње к.оштати у Оолоту? Одговор. Скоро дупло више (3,70 динара килограм), не због тота niio би транспортни трошкови износили 1,70 по килограму, него зато што ое у админнотрацији откупне станиде у Оопоту појављује једна неловната, коју треба обележити оа х, али ie нв треба ДУго оставити нерешену.

Пштале, Колшко чаша пква попиЈв Један београдсжи дембелан код „Руског цард* дож преколута Јед&д омладииад

утовари 50 килограма шута у теретвак? Одговор. Таман толико колико пута тај нерадник „уМесно“ изгрди омдадину зато што не демОелише, већ ради на обнови.

Питање. Ужинка учитељека школа поолала је у село Зарожје преко cpe<жог од-бора УСАОО-а 61 кн>игу- Колико Je људи прочитало те књиг« аа меоец дажа? Одговор. ИиЈедан, јор кн>иге Још отоЈ* у Вајиној Башти н чекају д& о* члан секретари Јата најзад налаан да иввршн њихову овечану и званичну дредаЈу.

„НАУКА И ЖИВОТ” Декан техничког ...

О, музо Јежева, опев&ј радосно декана једнога што мрмља заносно: „За вашу прославу не дам просторије, а ви се губите, и то што скорије ... О мају Првоме Немам поњатија. Живела „правила” и бирократија;” Ту вреди додати: Да живи ~наука” у виду прашњивог архивског паука, разгоропађена, настрано схваћена и врло успешно обирокраћена!

Мали рачуноводствени календар

Октобар 1945; Демобплисали борац Милшн Нешковић постављен за железничког службеника у ЛаЈковцу. I—3o новембар 1945: Непгковић није примио плату за октобар. I—3l1 —31 десембар 1945: Непгковић није примно плату ни за новембшр. I—3l јануар 1946: Нешковић join није примио плате за октобар и новембар 1945. I—2B фебруар 1946: У Мтшстарству саобраћаја установљено да је изгубљеlН његов платнп сппсаж. I—3l март 1946: Направљен нов платни оппсак за Нешковића. I—3o априп 1946: Нов платнп списак још није потписан и Нешковић још није примпо заостале две плате, а у међ.увремеlну је премсштеlН у ПараЈјин. 3

БроЈ 857