Ошишани јеж

ЈЕЖ

—* Же лео бих да симболпчпо са трткаиског рвоника - ?а хритћапску цпвилпsаВ вју! (Дв Гаопери на конгресу хришћанокв демократије).

Пљу-пљус-план

(Допвс 0з Њујорка) Као што је познато, недавно је у Америци основано друштво чији је задатак да ослободи Дражу Михаиловића. Широј јавности је то друштво познато под популарним именом „Пљу-пљус-план’’. Не треба никако бркати ову организацију са организацијом „Кљуклус-клан”. Док „клановци”, као што им и назив каже, засада кољу само Црнце и друге неетничке елементе Америке, а за даљу будућност планирају васкрс Хитлера, дотле „плановци” сада само планирају како да ослободе Дражу, а с клањем ама баш никакве везе немају! То је прва разлика. Друга огромна разлика је у томе што „клановци” на својим скуповима носе беле капуљаче са црним шарама, док „плановци” на својим скуповима носе црне фракове с белим машнама. Tpeha и најважнија разлика је чистог династичког карактера. „Клановци” потичу из традиционалних и специфичних династија краљева филмова, гума за жвакаше. освежавајућих напитака, док „плановци” воде порекло из скоројевићких и космополитских династија краљева гвожђа, челика, угља, барута и конзерви. О „клановцима” знамо поприлично из прератних времена. Треба Да се упознамо како је дошло до тога да се организује друштво ~Пљу-пљус-план’’! Еаља пре свега знати да су краљеви гвожђа и сличних династија веома милосрдни људи. Они су у стању да терају инат целом свету и Да не повисе наднице својим радницима једино из тог разлога да се њихови момци нс би опијали. Ти краљеви гвожђа и сличних династија скоро инкогнито дају грдан новац шљахтићима у емиграцији, Развим бившим амбасадорима, министрима и сл. једино због тога да ти Љ УДИ у изгнанству не би осетиносталгију за домаћим огњитем. 'J'jj родоначелници династија такође и разне верске и сличне организације, само да би се народ што боље забављао. Па кад су ти краљеви тако осећајни и милосрдни, тако широкогрули и несебични, стварно нема ничег чудног у томе што су се побринули и за Дражу Михаиловића. Међутим краљеви не могу сами да воде овај посао. Они су, јадшши, толико оптерећени бригама рко старих инвестигогја у Европи и нових инвестишја у другим крајевима света да стварно времена да детаљно промозгају о томе шта треба да се ради па да се Дража ослободи. Стога су окупили око себе неколико новинара. Новинари се бапише на посао, И отпоче серија чланака. ..НаЈбољи су бријачи марке „генерал Дража . „Дража је био тако храбар јер је Јео искључиво спанаћ марке ,Ji>y ордер”. „Дража никад ниЈе штрајковао”. Да ли Је оваЈ део плана дрЈгштва „Пљу-пљус-план” успео или пљуснуо у воду, о томе треба да се распитамо на некоЈ берзи. Међутим Дража ниЈе био ослобођен . Тада се неки од новинара сетио старих добрих прератних времена, када би један оштргци новинарски телеграм из ЊуЈорка оборио и наЈтврдокориЈу владу на Балкану. Новинари се бапише на посао. И отпоцр сериЈа телеграма. „Да ли му се изјутра даЈе сок од парадаЈса?” „Да ли му се, дозвољава да се ба—ВИ Милеровом гимнастккгом?” ~Да ли сме да се бриЈе двапута дневно?” Одговори су дати и даЈу се свакодневно, Кад краљеви ~Пљу-пљус-плана’’ буду прочитали те одговоре, увидеће ваљда да су им планови бућнули у воду и да Је ‘одЈекнуло једно звучно „пљус”.

„Оперетско" расположење у Италији

Pfm, 24 мај«, Италијански монархистички ансамбп припрема репризу чувене оперете „Поход на Рим". која ie приказана први пут 1922 године Либрето за ову оперету написао је пок, Бенито Мусолини. Оперета ће се извести у присуству вепиког броја домаћих и страних посматрача. уколико је не спрече временске, прилике.

Расподела текстила на шпанско-француској граници

Париз, 24 маја У пограиичним меотима Шпалпје у пооледње време расподељена је велика количина текстила. Овај текстил расподељен је овога nvTa саио међу војнипима на франдуско-шпанској гранипи, како бп у пивилу дочекали инопекпију англо-америчких дппломата. Чим су ови аипломати напустилн гранипу, олела су одузета војницима н чуваће се за ннспекпију Подолбора за испитпвањв ситуације у Шпанпји.

БУДУЋНОСТ ТРСТА

И с јачим се народ бори за „линије” слабо ха.је... С ове cipane правда збори, с оке стране кривда лаје.

Одбор за немешање се меша

♦ранког Огварн иду добро, господо! Онај Одбор ss жмипл**. У о»вар« иочео је да ое кеша j втђеае Дж< Мдхјддо-

РАЧУН БЕЗ КРЧМАРА

„Трст се не сме одвајати од Јулиске Крајине, јер бп то дначпло отсећи главу од телаЈ* (Ид говора Молотова na седниии Савета мпнистара великих сила)

- Приђи, не бој се! Ми не тражимо нншта друго до главу...

БЕНИТО МУСОЛИНИ - ПОРТУГАЛСКИ МУЧЕНИК

Званмшги орган Салазарове владе »А naCao«, који излази у Лисабону, донео је 20 априла 1946 (1 годину после Хитлерове ере) следећи некролог: Иако је на португалском, није тешко разумети какве побуде руководе ~једну групу Португалаца” да

позове поштоваоце оца фаштгзма да се 27 априла, у 12.30 часова, окупе на „Гробљу мученика’’. где ће се одржати миса за покој душе Бенита Мусолинија, наглавце обешеног у Милану.

т • BENITO MUSSOLINI t 2S de Abril de 1945 Um grupo de portugueses manda rezar no proximo dia 27, as 12.30, na Igreja đos Martires, uma missa рог sua а!ша.

Далеко им лепа кућа!

Намесник Дамаскггнос објавио ie грчком народу да he му се 1 септембра пружити прилика да „извгши своју дужност према краљу и монархији” путем плебисцита, На адрест краља и монархије народ већ сада плебисшттарно упућуie поздраве говорећи; „Далеко им лепа кућа!”

Под народном оптужбом

Сад увиђам да сам погро шпо, требало је прво све пнсмене поклати!...

КАЛЕНДАР ЧЕКАЛИЦА

Почела је прича стара да се шапће јавуара. Фебруар је кратак био: сан се није испунио. У марту he нешто бити престаћемо сузе лити. Док нарасту нечем крила, издржимо до апрвдаl То чекање иемз кра Ја... Биће, биће шестог маја! Сада Једав другог муну: Сигурно Је, ал’ у јушу. К»Д м XRXU nj тгупм, тмлклтж треба /гг*. Старе наде Jom еу нећ«)

даће автуст оно треће. Јесен, Јесен све Је ближе: У сеатембру најзад стиже! Споро иде, ал’ шта мари, кал октобар реши ствари? Ту човеку памет стане... У вовембру бар нек сване. А деп ембра, и на снегу, старе наде нове легу. Од песме ее рефреи ствара; Бхће, бнће Јануара!« >Теч« ашнот, даш s зпм *уб нремена жуд* гржм. кмс

Вукодлаци се кандидују

Париз, 24 маја Као што је познато, Чемберлен је умро, Муеолини обешен, Хитлер изгорео. Од твораца минхенског спора.зума јелини је остао Едуар ДаладЗе. који да.нас заступа интересе и својих палих' другова. Он пе само што пише чланке у којима велича минхенски дух него је чак решио да се кандидује на изборима! Нсто тако канлиповаће се Пол Рено, бивши најмлм претседник франпуске влале, којп је направпо највећи карамбол. Из технпчких разлога не могу се канлидовати једино Iljep Лавал п маршал Петен.

Атлантида

] Њујорк, 24 маја Институт Гапуп приступио ie испитивањима природе постанка и пропасти Атпантиде, континента који је нестао са пица земље. Овај институт, увек актуепан, осетио је потребу да приступи тим испитивањима, пошто се светско јавно мкење све више интересује за судбину Атпантиде. Што се тиче судбине Атпантске повеље Галупов институт-не испитује узрок њеног нзстанка.

Споменик будућности

С песмом иду наши тићи на пут Ерчко-Бановићи, Сенн палих живе зову да поднгну пругу нову.

Савезничка верност

Зашто иам пребацују да напуиггамо наше савезнике? цт, мж смо иерни нашоЈ савезниди Италији од 1916 године, na шо ч*к ИЦНЧјјМДЛЖ цшај џкпјв&рт и» IШ. годсаа,

ДОБРИ СЕ ПРИЈАТЕЉИ ПОЗНАЈУ НА ДЕЛУ...

ПИШЕ

РАНДОЛФ ЧЕРЧИЛ

Јадне наше старе, добре комисије. Ломатале се свв три по кршевима Јулиске Крајине, мучиле се око повлачења линија (наглашујемо да нијв било прецртавања, већ је свака од тих наших комисија имала своју сопствену линију) и сад наместо захваЈШОсти прекори! Замера им се што тобож нису водиле рачуна о етничком принципу, о географским и економским фактима, Као да ми, као да комисије ив знају како ваља повлачити границе. Поносите се евојим делом, старе наше, добре комисије. Оно je потпуно у складу са радом толич ких других етничких и свакојакнх других комисија које су скоро читав свет ишарале границама. Ваш рад не заостаје ни мало за _радом оних славних комисија које су нам доделиле нашу етничку Малту и наш етнички Гибралтар и наш етнички Суец. Немојте клонути духом! Знајте да имате и пријатеље. Замера вам се да сте извесне крајеве, насељене претежно Словенима, оставили с ону страну линије. Пред тим фактом бодрост духа ваших пријатеља није клонула. Фаланге Италијана, просечних људи, квалунквиста, журе са свих страна Италије у помоћ вашим етничким граиицама. За 5 —6 недеља нико вам више неће моћи да замери да ваше линије не одгов варају етничким принципима. Као што видите, када сте били у невољи, када скоро нико није имао разумевања за ваш напор и ватп труд, стигла вам је помоћ, Јулпску Крајину насељавају Италијанп. Пристали су да оставв своје домове или удобне хотелв (зашто их и надаље називати затворима) само да би вама помогли. На муци се познају јуиаци, at добри пријатељи на делу!

Међу просјацима

У Мађарској су оштампане нов* чаницо од милијарду пенга.

Како поспови, копега? Слабо Данас сам једва скуцаа три мипиона.

ПОШТАРТШЛ ПЛАТУЕПА У ГОТОВУ

ТрЈЏШ. ХИ

БЕОГРАД, 25 МАЈА 1948

ПРИМЕРАК 3 ДИНАРА

ИЗЈIАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ

БРОЈ 360