Ошишани јеж

BEOGRAD LJETA ZIMSKOG 1948

Gospa Mica prikazuje svoju novu bundn.

Zimskosportski dan na Zlatibom.

Preduzimač koji nije završio zgradu zbog zlme.

Pošto na nebu sija samo jeđno sunce, nvedeno je osvjetljenje preko cijelog đana.

Oni su završlli godinu još polovinom novembra, i za njih više nema zime.

O BRIZI KOJA JE PRELAZILA NA DRUGOGA

Taman ta i ta fabrfkra završfla izradu velike partije stolnjaka, kad pojavi se kod direktora fabrike Briga. Kaže ona direktoru: Sta fmo sad sa njima? Da razmislimo kako bi_

Dlrekotm teško pađe taj susret sa Brigom. Zaista, trebalo bi srediti sve narudžbine, vidjeti ko ima prednost, poslužiti se evideneijom, piskarati, voditi adminiA on je čovjek od akcije, voli operativne poslove. Zato reče: To će bolje uradlti naša distribucija. Znaš, ako se to koncentriše na jednom mjestu... I tako dalje. Direktor je zavr6to dosta nježno, skoro materinski. Reče, „nego ti, blago meni, idi malo kod drugoga“ ill nešto slično. Tako fabrika ustupi stolnjake ministarstvu, a s njima i Brigu. Kad je srela službenika kome hi stlgla akta (stolnjaci su ostali u mag.acinima fabrike-, Briga najprije upita: ( A ko si tIT sam dispečer odgovort aiužbenik. Sta mu je to? 4 On pokuša đa otojasnl, ali ko « ovoj zemlji osim dispečera. vati šta to dispeto ti je - dispeter. Kad mu je zatim Briga rekla ko je ona, dispečer dodade hltro— Etobro, drugarice, pa šta ćeš n ovdje? Mi još nismo uspjell , Potpuno iskopamo iz administracjje, a to ti je čisto operathmi posao. Nego ti, blago meni, na,.. sad ću reći... Tako je Briga prešla na dru|°^ a ~ na generalnu direkciju. S njome su prežla ona akta, svalie o.f.r eĆana fStolnia « su i dafje ostah u magacinu fabrike). U generalnoj direkciji bila je začudo, dosta lijepo primljena’. Nekako kao stari poznanik. Nisi ti nama jedina kazu Joj. Ali, mi to već umijemo lijepo sad češ vidjeti. I zbilja, dosta brzo prešla je* Bnga u centralno preduzeče za tekstil, kožu, gumu, obuću, kau-

stlčnu sodu, alevu paprlku, i dr. domaće proizvode. Cekala je dugo dok nije primljena i kod direktora preduzeća. A kad je stigla, direktor sjedi opkoljen telefonima, koji su mu dosta dobro došli kao posljednja linija odbrane. Vi ste htjeli? Znate, ja sam Briga... Uh, malo mi je mojihl, Razgovor je bio poslovan, pun obostranog razumijevanja. Direktor je njoj izložlo sve teškoće sa kojima se bori preduzeće (nedostatak kađrova, stalna reorganizacija, „metode dosad nepoznate u trgovini“); rekao je kako ima malo „nas pečenih“, kako preduzeće ne može da distribuira neke artikle već dva mjeseca. Briga opet njemu izložila svoje satnovište po tom problemu, opisala nevolje potrošaća, „glad za tekstilom“, nestrpljenje kupca koje teško može razumjeti prodavac, itd. Dobro, pa tu su u pitanju samo stolnjaci sjeti se direktor. Nije valjda sve zapelo na stolnjacima Može se, najzad, i bez njih. Ja sam za vrijeme okupacije... Briga ga prekide. Njoj se činilo da je svejedno je li to stolnjak ili košulja. Prije svega, u pitanju je princip. Pa onda činjenica da su ti stolnjaci gotovi, da ćekaju već mjesec dana u magacinu fabrike, koji je potreban za novu produkciju, da... Mnogo se napriča i reče da neće izići iz kancelarije dok ovu stvar ne svrši. I tako, Briga j ostala u ,preduzeću. Prespavala nekoliko dana i noćl, zajedno sa ranijim i naknadno pribavljenim aktima. Jednom je morala da trkne do mjesnih vlasti... tamo nešto zbog bonova doznaka na koje treba da se dijele stolnjaci. Jednoga dana, dok je tako spavala na aktima, probudi je mi-

Druže, hoćetc li da svjcdočite? Ja nisam ništa viđio... To mi je baš i rrotrehno posvjedoeićcte da niste vidjeii kako sam ovoga pregazio.

rls nekog novog akta. Gle! Riješeno je da se stolnjaci puste u prodaju preko prodavnice broj 246 na Terazijama. Bonovi su odjednom raspodijeljeni preko sindikalnih podružnica. Zašto samo preko jedne prodavnice? čudi se onau Zašto dijeliti sve bonove istog dana, pa da cio svijet nagme? Ama, tjeraj brigu na veseIje! Nemamo vremena da se još i oko stolnjaka bakćemo... Koju Brigu? trže se ona kad ču svoje ime. Tako Briga najzad pređe u naznačenu prodavnicu. Kad je naišla, poslovođa je mislio da je

kontrolni organ, pa poče Ijubazno. Kako se od tog načina ophođenja odavno odvikao, teško mu je išlo. Trlja ruke pa pita: Izvolite? Cime mogu služiti? No kad je čuo s kim ima posla, namršti se, pokaza prstom na jednog prodavca za pultom, kome se još glava nešto malo vidjela od razmotanih ~topova“ stolnjaka. Oko njega tiskala se grdna gomila kupaca. Jedni su pridržavali drugi kraj stolnjaka, dok je prodavac sjekao nekim k.rivim makazama koje su se svaki čas rastavij.ale, jer nisu imale šraf na sređini. Briga htjede da upita poslovođu zašto se sav taj posao svalio na jednog prodavca, što nije organizovao ulazak mušterija u radnju i slične stvari. Do prodavca nije mogla doprijeti. Svjestan valjda te srećne okolnosti, prodavac je bezbrižno odvijao ~top“ sa materijalom za stolnjake. lako je svaki bio deseniran i obilježen, stolnjaci su bili svi u jeclnom komadu. Prodavac ih je bez'brižno sjekao kako stigne i gdje stigne, čas malo duže, čas malo kraće, bez obzira na desen i oznaku. Mušterije su obilazile najprije sve prodavnice u Beogradu, ali im se sve šetnje svršavale u toj jednoj' jodinoj koja je tako dobila stvarni monopol za stolnjake. Briga je morala đa se rastrgne na sto strana. Pošla je za onima koji su realizovali svoje doznake stolnjaci su bili noporubljeni. U. Filipović

KO IMA DAĆE MU SE I PRETEĆI ĆE MU

Izvjesnl neprijateljski elementi u Stanbenom odjeljenju INO-a Beograda vršili su nepravilnu raspodjelu stanova.

Sta će dobri stanovi radnicima, kad su stalno na poslu? nego da damo onima koji ne rade, da imaju gdje đa se sklone prekodan.

MALI ĐOKICA PIŠE JEŽU...

Deda paja počo da priča neke prepotopske alarmantne vesti a ujka jova mu kaže: laž može da prode ceo svel al ne može da se vrati istim pulem a deda u vezi sa snabdevanjem potego ne crkni magarče do zeiene trave a ujka jova mu kaže što ne kaže već i onu poslovlcu: tamo je dobro di nas nema. Pepeljuga se ne daje više u bioskopu al se daje u tekstilnoj industrijskoj školi i to ne jedna neg petnes pepeljuga jer je maćija to iest šefovica konfekcionog otseka daia učenicama petog razreda da joj trebe šenicu belicu za slavu pa one čekaju da dođe ako ne princ iz bajke ono ježić i da vide kakim se poslom bave u začaranoj školi. Čika ilija piljar putovo u Zagreb osmog januara uveče sa šahistima pa priča kako je ušo u vagon jedan čovek i prestavio se ko činovnik ureda za nestaie i nađene stvari i fino ih zabavijo a onda poslužio bonbonama kad ono poče da im raste temperatura pa svi poskidaše kapute a onaj činovnik poče da viče miš miš a jedna žena zaždi na vrata a za njom jedan deheil trgovac i nasta uzbuna a kad su se vratili onaj trgovac stade da viče di mi je novčanik sa četres iljada a onog za neslale i nađcne stvari što nosi u džepu bonbone i miševe nestalo ko da je u mišju rupu propo a odno je i nađene stvarl a čika ilija kaže bata zašo pa našo. Čika miša iz komšiiuka čuo da je velika navala u zadruzl na terazijama jer ima nešto fino braon za letnje pantalone a može i odelo a jevtinoća sto dvaes dinara i osam tačkica pa odjurio al stigo ko jankć na kosovo jer mu pred nosom zalupili a u ponedeljak poranio ko predratni mlekadžija a kad iamo nigde nikog a onog materijala kolko oćeš, iagaii da će nesfati Još u subotu pa on pipno i stao da se obazire a ono niko nema da stane u red a jedan kaže da nije to od žare a drugl kaže šta I če biti kad pokisne a čika miša pita da / će ovo d izblcdi a poslovođa kaže sigurno malkice a čika miša ode i posle se žali da je malerozan a to je zato što mu se ne da d uvati i on nešto na red. Kuma živka s čubure donela katastrbfalnu vest da su stranl stručnjaci utvrdili dcfekt u zemljlnu loptu jer se jao ispravila osovina što treba kuku da sfojl koso i sad zlo i naopako ima da nastane što će da nastane, kad ;e zimi toplo šta će biti teško nama leti a iz pouzdani radio Izvora kažu da će ovamo kod nas da se kuku majko preseli sahara a deda paja kaže pa naravno, znali smo da će ovi da naprave neku nesreću a baba kaže crna živka šta mu pričaš take stvari, sad će on na sve strane da traži da kupi neku polovnu dvogrbu kamilu a deda kaže eh kamo lepe sreće da sam crnl bedujin pa da živim tamo di viada slobodna karavanska angro trgovina. Zdravo mnogo te pozdravlja tvoj

24 JANUAR 1948

5