Ошишани јеж

ŠKOLA ZA SVJEDOKE

Kopeton VBijom Četrton imoo je takvu ikolu- Istina, Ikola nije službeno posotojala, to jest nije imala firmu, nije imala okruglog pečata ni koverata sa zaglavljem, ali ona je postojala, radila, radila naveliko- Imala je desetinu talentovanih učenika sa-

branih sa svth strana svi|eta, a imala je i svoga inspektora u 1»cu majora Džona TrorupaTa ikola je liferovala svjedoke naročite vrste gdje god je bilo potrebno- Trebalo je samo telefonirati w školu mistera Cetrtona: »Halo, mister, trebamo jednog svjedoka za trideset dolara-« A mister Cetrton bi odgovorio »Oke«, objesio slušalicu i poslao jednog svjedoka za trideset dolara-1 tako je to išloJednog dana vršeno je ispiti-

vorcfe vaspftanika Vriijama Cetrtona. Mafor Trorup j« sjecfio s nogama podignutiin na katedru taićo da so »đad« vidjeti samo dva dobro potkovona đona, a iza njlh luficu kako se dimi. Kapetan Cetrton trtegnut « kajiše stojao je *a Jtopićera u rud i ispitivoo tvoje učenike— Dignrte se, Bra4e KoTjočeviću, noređuje kapetan i recite oom zaito *te ovđje? *©ak« »»tad«, propi*no »e utdp4 i odgovori: Ovdje som, gospođine kapetane, da valjono naučim kako *e svjedofii Vrto dobro.,. Afi. pozltekoko ćele *e ponažati u ovom shjčaju?— Vi ste dobili nalog da s vošom trojkom pređete albanske granicu, recimo, s?i bugarsku, 3t koju dnigtj, da tamo malo pronjufkote fta rode, da pripucate ako ustreba, da odvučete kojeg njihovog graničara-.- Razumijete? Rozumijem, gospodine kopetane— — Cekafl-. Afi oni vos primijete i potprafe vam tur, vi kidnete- Mi ćemo, razumije se, pocfiči optužbu da oni tamo prijeko provociraju i da napodaju nafu pogranićnu stražu, pozvaćemo se na kakv« međunorodnu komisij«, i tom prilikom uzećemo vas kao svjedoka. Sta čete vi u ovom skičaju reči ? Reči ču, gospođine kapetane, da su pripucaii na nas iz ćista mira, i to iz šest mitraljeza i dva rovovska topa, da je paljba trajala če+rdeset i pet nfinuta— a

z' 'n da su pokušali da navale sa dva tenka. Dobrol Nije rđavo--- A šta ste vi pritom radili? Reći ču, gospodine kapetane, da smo se mi baš u taj čas molili bogu-.. Odlično, odlično!.. Nije loša ideja- A ako vas komisija pozove da se zakunete? Zakleču se i sto puta kapetane! Vrlo dobro- Sjedite-.- Ustanite vi, Kamiću Jamiću okrete se kapetan drugorg pitomcu i recite mi kako čete svjedočiti za slučaj da s vašom dvojkom nastradate tamo preko granice, da, recimo, jedan od vaše dvojke poqine tamo— jer to bi bio dokaz da ste prešli na tuđu teritoriju i da mi prebacujemo tamo teroriste i điverzante.-. Dakle, kao što vidite, opasna situacija.- Sta biste rekli pred komisijom koja bi ispitivala slučaj? Rekao bih, gospođine kapetane, da su oni prešii na našu teritoriju i iznenada nas napali sa dvadeset modemo naoružanih vojnika, sovladali jednoga od nas dvojice i odvukli peko granice i tamo übiTi Naravno, na našoj teritoriii razbacao bih nekoliko njihovih kapa, ispaljenih čaura i tako dafje nek se vidi da je borba vođena na našoj teritorijiA onda bih rekao da su se ponovo vratili i po mene, ali da sam ih ođbio žestokom vatrom-. Dobro- Sjedrte... Xitos Banditos zovnu zotimAli se niko ne jovi. Kapetan prelete očima preko gomile i ponovo pozva: Xitos Banditosi f dafje tilina- Kapetan prlđe }ednom »đaku« i upre o njega prst— Zašto se ne javljote kad vas prozfvom f Upitani se hitro dtže 1 odgovort: Nisam rnao, gospodine kopetane, da mene prorivate! Kako niste znaii? S' to znači?-. Pa, tako, gospodine kapetane— jer Xitos Banđitos _ je poginuo na bugarskoj granici u sukobu s pograničnom stražom-. Sječate se, ja sam onda bio taj Xitos Bonđftos kofl je »poginuo* i zbog kojeg ste vi, to jest naši, podigfi optužbu protiv Bugara... A ja som zaista »poginuo«, svjedočio je ne znam kako se zove.- Toga dana ste mi rekti, gospođine kapetane, ako se sječate, »Od danas si koo Xitos Banditos mrtav. Niko živ ne smije da zna za tebe. Poginuo sil« Eto, zoto se nisam javljoo-.. Kapetan se malo zbuni, počeša po potiljku i promrmlja; Da, da- sad se sječam.-

Jest-. i vi se sad ustvari zovete Vucibatinopulos, je li? Ne, gospoaine kapgtane— I taj je »poginuo«, to jest ja sam i tu »poginuo«. Znate, gospodine kapetane, imao sam onda za dužnost da se prikazujem ovdje kao bugarski izbjeglica koji treba da govori o teroru, pobunama i übistvima u Bugarskoj, i o pripremama koje se tamo vrše za skoru invaziju— I onda ste me jednog dana likvidirali, optužujući Bugare da čak i ovdje progone i smiču svoje protivnike samo da ne bi istinu govorili... Pa ste mi i onda rekli, gospodine kapetane: »Od da nas si mrtavl« Dođavola, sjećam sel Ijufi se kapetan i lista nešto po bilježnici- Da, da bilo je tako nešto- I onda ste postali Provokatoris, ako se ne varam?

Provokatoris je, gospođine kapetane, »übijen« prije dva dana— »Übili« ste me na albanskoj granici-, Onda sam imao za zadatak-.- Pa dobro, čovječe, dreknu kapetan nestrpljivo i zatvori bilježnicu pa kako se sada zovete? —Nikako, gospodine kapetane, još sam mrtav— Trista mu mukal psuje kapetan i pucka nervozno prstima, vas treba oživjeti, pošto morate da odgovarate za niz prekršaja najteže vrste— Prije tri mjeseca a to je bilo otprilike U ono vrijeme kad ste »poginuli« s bugarskom patrolom, sjećate se, vi ste ukrali svome komandantu Tomu Braunu ručni sat, pero i stotinu dolara.- Zatim, digli ste iz plijena šest srebrnih kašika, jedan broš, mlnđuše-.. Sve je to dokazano, kao što znate. Polaznik škole za svjedoke stoji ukrućen kao bandera i samo koluta očima. Pa ipak, njegovo lice nije nimafo smeteno ili uplašeno. Naprotiv, ono se sja u nekakvom lukavom raspoloženju i usta se jedva uzdržavaju da se ne razvuku od uha do uha.

Sta velite na to? pita ga kapetan i savija hartiju— Ne može to tako, gospodine kapetane izbaci »đak« kao iz topaKapetan se raskorači, zabaci ruke na leđa i zaklati štapićem, što je sve bio znak da se u njemu sprema bura- U školi nasta tajac kao u grobu- Cak i major izvadi luNcu iz usta u radoznalom iščekivanju. Kako »ne može to tako«? graknu kapetan i podiže uvis lijevu obrvu— Pa tako, gospodine kapetane, što je to sve uradio Xitos Banditos, a Xitos Banditos je mrtav- Prema tome, ne može da odgovaraU sali ponovo nastade tajacAli to je trajalo samo trenutak, jer se odjednom majorove noge s treskom sručiše s katedre, a major, gušeći se od smijeha, reče: Sjajnol Sjajnol Pa to je talentovan mladić, kapetane! Slušajte, kapetane, taj ima budućnosti! Kolosalno! Prvom prilikom upotrebite ga kao svjedolca protiv Jugoslavije jer baš takvi nam trebaju!

Emil S. PETROVIĆ

U ARENI

IMPERIJALIZAM

Zalud trupe, zalud milioni svud su rupe, ne vuku »bizoni«.

SPASAVAJ SE KO MOŽE

Pariz, 14 februara De Golov pokret našao se na rubu propasti, jer je svakim danom bivalo sve manje prlstalica. U nevolji našli sn mu se opet pri ruci njegovl angloameričkl prijatelji: oni su naredill svojim

potčinjenim organima n francuskoj viadi da de Golu hitno priskoče n pomoć. Vlada je odmah naredila da se sprovede amnestija kolaboracionista, izdajnika, ratnih zločinaca i vlšista, od kojih je oke 150 bilo osuđeno na smrt. Među ovlma nalazl se 1 Pol Boduen Lavaiov mhiisiar vanjskih poslova. Oni su odmah popunili npražnjena mjesta u de Golovom pokretu. U ime zahvalnosti de 00l je izjavio da će, nz pomoć novih sila, i dalje pomagati Sumanovu vladu.

AMERIČKI REKORD

Rekord u proganjanju grčkih građana, koji je bio postavljen za vrijeme nacističklh gaulajtera, potučen je za vrljeme Gri_ svoldovog gaulajfcerovanja; u toku januara odvedeno je a koncentracione logore 745 lica lz Atine i Pireja.

DUŠEVNI LJUDI

Okopacione vlasti u Trstu zabranile su rad Udruženju saveza invalida i ratne siročadi rz norodnooslobodilaćke borbe- Svoj postupak okupacione vlasti su ovako motivisale; »Mi smo Ijudi dobra srca i nikako ne možemo dozvoliii da siroti invalidi i nedorasla siročad ma šta rodo- Noma smrsla-c

NA ŠPANSKO-FRANCUSKOJ GRANICI

Najzad smo se opet našli!-.-

14 FEBRUAR 1948